Филарет и Георгијe деле Сабор СПЦ

Једна од главних тема предстојећег заседања Светог архијерејског Сабора биће судбина двојице епископа, милешевског Филарета и канадског Георгија, који су привремено разрешени управљања својим епархијама, сазнаје „Политика” из врха Српске православне цркве (СПЦ).

Одлука Светог архијерејског Синода да привремено разреши двојицу епископа поделила је црквене архијереје и усијала атмосферу пред заседање највишег црквеног тела, због чега наши саговорници сматрају да ће ово бити једно од најузбудљивијих заседања Сабора у протеклих неколико година.

„Велики број архијереја сматра да начин на који су разрешени владике Филарет и Георгије није у складу са канонима СПЦ. Многи епископи се питају зашто су ова два епископа разрешена уочи седнице Сабора и зашто се није сачекало да почне заседање, где се иначе одлучује о судбини епископа. Владики Филарету је послата комисија, која је сачинила извештај на основу изјаве свештеника, а он потом није видео за шта је стварно оптужен. То се догодило и у случају владике Георгија”, каже наш саговорник.

Он напомиње и да су у комисији коју је оформио Синод и која је састављала извештај о стању у Милешевској епархији били епископи рашко-призренски Теодосије и зворничко-тузлански Хризостом, који су и чланови Синода.

„Поставља се питање како су им они који су им тужиоци истовремено и пресуђивали”, каже наш саговорник.

Неким владикама смета пре свега начин на који се водио поступак против двојице епископа, кажу наши саговорници у врху СПЦ, али то не значи да они мисле да су милешевски и канадски епископ невини и да није било оправдања да се против њих поведе канонски поступак. Такође, део епископата сматра да ово питање треба да буде прва тачка дневног реда Сабора, то јест да се о судбини двојице владика расправља на самом почетку заседања. Тренутно се и око тога „ломе копља” у врху СПЦ. Досадашња пракса била је да се овакве одлуке доносе на самом крају заседања, после вишедневног рада.

С друге стране, Синод је у својим саопштењима у вези са одлукама које је донео о двојици владика навео да против њих постоје бројне притужбе свештенства и народа, због чега су и формиране комисије да испитају ситуацију на терену. И они се позивају на црквене каноне, наводећи, како је рекао епископ рашко-призренски Теодосије, да је комисија само прикупљала материјал и састављала извештај за Сабор. На основу тог материјала, „црквена влада”, како још зову Синод, донела је одлуке у случају владика Филарета и Георгија, оставивши Сабору да донесе коначну реч.

Синод је својевремено водио канонски поступак против још двојице архијереја: тадашњег епископа рашко-призренског Артемија 2010. године и владике Константина, који је управљао средњоевропском епархијом, 2012. године. Обојица су одлуком Синода привремено разрешени дужности епископа и обојицу их је Сабор, као највише црквено тело, коначно разрешио, чиме је потврдио одлуке себи потчињеног тела, односно Синода.

Иако наши саговорници верују да ће расправа о епископима Филарету и Георгију бацити све друге теме у други план, оне нису нимало за потцењивање и тичу се проблема који би могли имати далекосежне последице по српску цркву. Наиме, Сабор би требало да расправља и о Косову и Метохији, предстојећем заседању Свеправославног сабора следеће године у Истанбулу, обнављању дијалога са канонски непризнатом Македонском православном црквом.

Председник Србије Томислав Николић написао је нову платформу за Косово и Метохију, са којом ће се, према неким најавама, упознати и Сабор СПЦ. Такође, Београд и Приштина ће ускоро преговарати о положају српске цркве на Косову и Метохији. То је додатно актуелизовало питање живота цркве на Косову и Метохији, што је због осетљиве ситуације на терену последњих година једна од редовних тема Сабора.

Што се тиче канонски непризнате Македонске православне цркве, медији из ове земље већ најављују да би преговори могли почети почетком јуна, уз посредовање Руске православне цркве. СПЦ се, за сада, не изјашњава о „македонском питању”, али патријарх московски и све Русије Кирил потврдио је да су преговори поново постали актуелна тема. Он се 9. маја састао са македонским председником Ђорђем Ивановим и поручио да је неопходно уложити напоре како би се регулисао канонски статус православља у Македонији. „Неопходно је да се постепено померамо ка решењу проблема и да га решимо мирно, без конфликата, на канонској основи”, изјавио је патријарх Кирил.

------------------------------------------

И Артемије могућа тема

Незахвално је у овом тренутку говорити о томе хоће ли се Сабор позабавити и писмом које је патријарху српском Иринеју упутио папа Фрања, понудивши му, у вези са најављеном канонизацијом кардинала Алојзија Степинца, дијалог о спорним историјским дешавањима из Другог светског рата. Постоји могућност да Сабор задужи архијереје чије су епархије у Хрватској да се баве тим питањем. Коначно, неки медији објавили су да би највише црквено тело могло да се бави и питањем активности рашчињеног епископа рашко-призренског Артемија, који је ранијом одлуком Сабора, враћен у ред монаха. Артемије је недавно рукоположио у чин хороепископа некадашњег игумана манастира Црна Река, Николаја и откако је рашчињен, води „Епархију рашко-призренску у егзилу” и не признаје саборску одлуку о свом рашчињењу. Са гледишта српске цркве и црквених канона, он, наравно, као монах није могао никога да рукополаже. Са Артемијевог гледишта, одлука Сабора да га рашчини је неканонска, због чега он себе и даље сматра епископом.