Више од 60 одсто малишана предшколског узраста има проблем у вербалној комуникацији и развоју говора, а велики број ове деце имаће озбиљних проблема са учењем и усвајањем школског градива, говоре резултати истраживања Института за експерименталну фонетику и патологију говора из Београда. Најчешћи поремећаји који се срећу код малишана предшколског узраста јесу сметње у изговарању гласова, неразвијен или патолошки развијен говор, различите дисфазије, проблеми са „осиромашеним” речником, непотпуне и аграматичне реченице и неспособност малишана да језиком изразе мисли и осећања. Све су то били разлози због којих је Секретаријат за дечју заштиту Скупштине Београда донео одлуку да финансира рад логопеда у свим предшколским установама у Београду, а, према речима Љиљане Јовчић, секретара за дечју заштиту, присуство логопеда на платном списку вртића значи правовремено уочавање поремећаја у развоју говорно-језичких функција као и њихов адекватни третман.

„Одлуци да финансирамо рад логопеда у свим предшколским установама у Београду кумовали су резултати истраживања који сведоче да све већи број малишана има проблема у лингвистичком развоју, али и реалност у којој велики број родитеља, због дуготрајног радног времена, није у ситуацији да дете одведе на преглед код логопеда у Дом здравља или у специјализовану установу ”, објашњава Љиљана Јовчић, додајући да ће се у сарадњи са Институтом за експерименталну фонетику и патологију говора направити стручни програм обуке логопеда и васпитача за рад са малишанима у предшколским установама.

Илуструјући величину проблема, др Мирјана Совиљ, директорка Института за експерименталну фонетику и патологију говора, каже да је потребна једна „добро обучена армија логопеда која може да се носи са бројем деце која имају проблема у језичком и говорном развоју” и напомиње да је неопходна стручна и тесна сарадња између логопеда, васпитача и родитеља.

„Деца која имају говорне проблеме морају имати стални подстицај од стране васпитача, а логопед и васпитач морају да обучавају родитеље како да стимулишу вербалну комуникацију детета и како да превенирају језичке поремећаје код малишана. Статистику, која сведочи да 63 одсто деце предшколског узраста има проблеме у говорно-језичком развоју, у великој мери „кроји” чињеница да просечно дете предшколског узраста проведе по три сата дневно испред малих екрана и додатних два-три сата у игри са видео-занимацијама, а то узрокује лепезу лингвистичких, психомоторних и локомоторних поремећаја. Пре свега, зато што су телевизија и видео-игрице примери једностране комуникације у којој деца сатима ћуте, а вокабулар којим говоре јунаци цртаних филмова задовољава говорни ниво деце од две године. Ако ослушнемо комуникацију ових малишана, видећемо да је она пуна неартикулисаних гласова и ратничких поклича којима говоре јунаци цртаних филмова или видео-игрица и веома сиромашна”, упозорава др Мирјана Совиљ.

Наша саговорница додаје да истраживања Института за експерименталну фонетику и патологију говора показују да је у последњих неколико година у порасту број деце са аутистичним поремећајима понашања, и додаје да се овај поремећај може дијагностиковати већ у првој и у другој години живота уз помоћ адекватне методологије која постоји у овом институту.

Др Мирјана Совиљ истиче да се говорно-језички поремећаји не наслеђују, али да се наслеђује предиспозиција за њихов настанак. У преводу на језик статистике, то значи да су родитељи 97 одсто деце са говорним поремећајима имали неке језичке поремећаје који нису адекватно лечени. Велики број деце која су настала вештачком оплодњом и чије су мајке одржавале трудноћу има поремећаје у језичком развоју, а један део говорних поремећаја узрокују минимална оштећења слуха – слабије аудитивно перципирање говора сужава разумевање говора и доводи до сужавање потенцијала за учење.

Катарина Ђорђевић

------------------------------------------------------

Када дете треба одвести код логопеда

Ако беба до другог месеца живота не гуче, не реагује на звуке из околине, не реагује на мајчин глас и не успоставља контакт очима приликом дојења.

Ако беба до шестог месеца живота не спаја нека слова и не почне са полуразумљивим „брбљањем”.

Ако беба до деветог месеца живота не удваја слогове (ба-ба, ма-ма, та-та).

Ако дете од годину дана нема осмишљену реч и не разуме значење речи.

Ако дете до треће године живота нема завршен говорно-језички развој.