Мала Ђулија има седам година и у јуну је била најбољи ђак из српског. Не би било ништа необично да Ђулија није Италијанка и да диплому није потврдила на Филолошком факултету у Београду, у судару са много старијом конкуренцијом.

Нешто старији Димитријос, осим матерњег грчког, својој колекцији страних језика – енглеском, шпанском, француском, придодао је и српски, чиме се прикључио клубу малих полиглота, који похађају Француску школу у елитном београдском насељу Сењак.

У четвртак су у овој образовној установи, која припада мрежи школа Француског министарства просвете, распрострањеној по читавом свету, ученицима додељене дипломе из српског, француског и енглеског језика, а посебно је занимљиво да су диплому из нашег језика добила деца која су страни држављани, а тренутно живе и школују се у Београду.

Професорка српског и француског језика Ангелина Ђорђевић каже да је у овој школи, отвореној у Београду 1969. године, српски језик уведен као обавезан предмет 2004.

– Ђаци који су наши држављани похађају наставу из српског као матерњег, док деца која су страни држављани уче српски као страни језик. Настава у школи, иначе, одвија се на француском језику. Међутим, деца-странци из наше школе имају могућност да на Филолошком факултету полажу испите из српског језика и добију диплому српског језика као страног, која је призната у целом свету. Са том дипломом се улази у европски оквир за учење страних језика – каже Ђорђевићева подсећајући да то право стичу малишани који заврше пети разред основне Француске школе у Београду.

То су деца од 10 или 11 година, која на прослави нису крила понос што су стекла диплому познавања језика у земљи у којој тренутно бораве.

Мали Димитријос и Ђулија се по изговору нимало не разликују од њихових другара, рођених Београђана. У Француској школи, ђаци у гимназији, приликом полагања матуре могу да изаберу српски језик као изборни предмет. Када положе матурски испит, у њиховој дипломи налази се и оцена из српског језика.

С обзиром на то да је реч о школи под протекторатом Француске, матура се полаже у Будимпешти, која је регионални центар француских школа југоисточне Европе. Као и из осталих предмета, ковертирани задаци из српског стижу из француске образовне централе и отварају се на почетку полагања испита.

Директорка школе Вероник Луазо истиче да се у француским школама у иностранству пуно пажње поклања сертификацији језика земље домаћина. Подсећајући да ову школу, уписују деца француских дипломата и дипломата из осталих земаља, као и ђаци који су држављани Србије, директорка напомиње да ови последњи чине више од 60 одсто укупног броја ученика. Школа образује децу од обданишта, преко основне школе, до гимназије. Она се финансира делом из француског буџета, а делом од школарина које износе више од 3.000 евра по школској години, тако да су њени школарци деца имућних Срба, којима се, по стицању дипломе, отварају широм врата француских и европских универзитета.

Док су на прослави показивали дипломе из француског и енглеског језика, наши малишани су објашњавали да ће им сертификати из француског и енглеског помоћи да се без проблема школују у иностранству. Када је реч о Димитријосу, његов мотив је другачији. Он је научио српски да га цео свет разуме.