Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хавајац постао заклети Србин

Хавајац постао заклети Србин

Чачак – Дјуен Снеј (46), аутомеханичар из Хонолулуа, од Срба је узео православље за веру, Видовдан за славу и Весну за невесту. Због своје изабранице је напустио родне Хаваје и посао у Перл Харбуру и данас је Чачанин, додуше са тек двадесет дана стажа.

– У души, ја сам Србин – каже нам разговетно, наравно, на српском језику. Са изабраницом ће, додаје, од понедељка започети петровдански пост. Ишчекује да му Весна нађе посао у неком чачанском сервису за поправку аута и навикава се на своје ново име – Лазар.

Весна Биорац упознала је свог супруга путем Интернета и могло би се рећи да је то била љубав на први „клик”.

– Студирала сам теологију, бавим се сликањем икона и од тога живим, провела сам седам месеци у манастиру Жича и није ми било стало до неке везе само ради везе. Чекала сам човека за којег бих се удала, и упознала сам га прошлог октобра, на глобалној мрежи. Разговарали смо и гледали се преко монитора. Већ почетком децембра одлетела сам у Хонолулу и остала код Дјуена до фебруара – прича нам Весна, додајући да је тада, пре четири месеца, њихова веза дошла до животне раскрснице:

– Нисам могла да се прилагодим западњачком начину живота, Лазар је то разумео и одлучили смо да заједно пређемо у Чачак. Ја сам се вратила прва да овде припремим венчање а он је остао још три месеца, да би средио своје послове.

У Веснину галерију икона „Перивој”, у центру Чачка, дошао је у мајици са четири оцила на левој страни груди, а леву руку красила је тетоважа урађена на Хавајима: истетовиран српски грб и речи „Србија у мом срцу”.

Венчали су се 16. маја у цркви у селу Сурдук, између Београда и Новог Сада. Службу на венчању држао је Веснин духовни отац Војислав Билбија, старешина српске црквене општине у Ротердаму и исповедник наших затвореника у Схевенингену, који у Сурдуку има кућу.

– Отац Војо није присталица веза преко Интернета, али за ову каже да је чудо божије. Необично је да човека који вам потпуно одговара нађете на сасвим другом крају планете, и још да он толико воли моју земљу – истиче Весна.

А Дјуенов улазак у „српску причу” започео је пре десет година. У граду Хонолулуу је у то време постојала српска колонија која је имала осамдесетак људи. Они су, током бомбардовања НАТО-а наше земље, организовали протестна окупљања, а Дјуен им се придружио. Своје нове познанике је замолио да га науче неким уобичајеним фразама српског језика.

– Ти не можеш да научиш српски, јер си глупи Американац – одговорили су му, пецкајући га, али без злобе.

И тада се код Хавајћанина пробудила црта карактера која је била прва духовна спона са нашим народом – инат. Почео је пасионирано да крстари Интернетом и чита све што је могао да нађе о Србији и Србима.

– Годинама читам „Политику” на Интернету, зато што су ваши текстови увек озбиљни и садржајнији него у другим новинама. Ја вам се дивим као народу, шта сте само све проживели под Турцима и у Првом светском рату – искрен је Дјуен.

Круна дотадашњег посвећења нашој култури и традицији догодила се 2007: те године умолио је владику западноамеричког Максима да га испита и покрсти током своје посете Хонолулуу, а церемонија је обављена у грчком храму. Тако је Дјуен напустио католичку веру и прешао у православље. Надао се, каже, имену Душан, због сличности са својим именом, али Душана нема међу свецима и заштитницима. Зато је постао Лазар, по цару и светитељу, а Видовдан му је одређен за крсну славу.

Гвозден Оташевић

-----------------------------------------------

Други српски зет из Америке

У Чачку живи још један српски зет из Америке, Тексашанин Роберт Тејлор (79). Он се још 1956. оженио Чачанком Катарином Вранић, а већи део брачног живота провели су у САД. У нашу земљу вратили су се 1997, када су многи одавде одлазили или о томе маштали.

И Тејлор је 1992. прешао у православну веру, добивши наше име Никола.

Коментари67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.