И Џенифер Лопез као пројектни менаџер

Већ неколико година у Србији су менаџерски профили апсолутни хит међу младима. Међутим, иако је много менаџера, мало је правих стручњака, а у свету, нарочито Европи, управо се издваја посебна грана – пројектни менаџмент, која, иако то није познато, у Србији има јако дугу традицију.

Професор др Вера Дондур, председница Националног савета за науку и технолошки развој, која је отворила 15. међународни симпозијум из пројектног менаџмента YUPMA 2011, недавно одржан на Златибору, каже да један од критеријума приликом одабира студија треба да буде и питање које су професије будућности.

– У наставку придруживања Европској унији пројектни менаџмент ће бити све значајнија професија. Оно што је примећено и на недавној конференцији експерата за високо образовање у Ослу јесте да европске асоцијације велику пажњу посвећују заједничким студијским програмима, па и између универзитета различитих земаља. Ми смо ту још на почетку и тај део треба значајније активирати, како би студенти имали могућност да студирају код нас, али и да стекну диплому два универзитета. Наши студенти нису уопште мобилни, чак ни унутар једног универзитета – каже др Дондур.

Проф. др Нино Грау, с Факултета за индустријски инжењеринг у Мителхесену у Немачкој, каже да је задужен за мобилност студената већ 15 година и да не зна никог ко је дошао из Србије. Генерална оцена је да је мобилност слаба, каже, а највише долазе студенти из Босне, и ту и тамо из Хрватске.

– У Немачкој свака покрајина има свој систем образовања, али по закону до 2012. све мора бити на Болоњи. Студије су бесплатне, мислим да само две од 16 покрајина има школарину. Код нас су популарне мултидисциплинарне студије, спој две дисциплине, попут медицинског инжењерства, мехатронике… – објашњава овај професор.

Др Петар Јовановић, председник Удружења за управљање пројектима Србије које је једно од најстаријих у Европи и које је ових дана прославило 25 институционалног рада, каже да наши стручњаци раде по целом свету, почевши од Русије и војних пројеката у Ираку, преко Јемена, Омана, Нигерији, па до Јужне Америке и да су плате – огромне.

– Индија тражи 100.000 пројектних менаџера, Кина 600.000, Индија пре свега у области ИТ… Реч је о новој професији, која је тренутно најтраженија у свету и има примену у одбрани, здравству, образовању, филму, спортским догађајима, у Америци имате консултантске фирме које се баве организовањем венчањем. Џенифер Лопез у чувеном филму ради у једној таквој консултантској фирми – каже професор Јовановић и додаје да је пројектни менаџмент настао у војсци, у оружаним снагама САД, приликом развоја ракетног система „Поларис“.

– Ми имамо менаџере које постављају партије, а који праве губитке или добитке на конту ствари који немају везе с професијом. Наша влада је формирала седам јединица за управљање пројектима при својим министарствима и преко којих се аплицира за одређене фондове ЕУ, што тражи и Монетарни фонд, Светска банка… Међутим, наши експерти се слабо користе, иако имамо 25 година институционалног организовања. Узимају се консултантске фирме из Европе које се баснословно плаћају – прича овај некадашњи декан ФОН- а и додаје да је за три - четири месеца у новинама прикупио 250 огласа у којима се траже пројектни менаџери.

Проф. др Бране Семолич с Мариборског универзитета такође каже да је то занимање будућности, што потврђују и листе најинтересантнијих професија у ЕУ, а у Словенији се изучава на готово сваком факултету. На наше питање каква је ситуација у високом образовању у Словенији, професор одговара да и даље доминирају државни универзитети, да се примењује Болоња и да имају националну агенцију за квалитет која сваких четири године процењује високошколске установе.

– Међу младима је некада била најпопуларнија економија, а сада је техника, јер су економисти тешко долази до посла. Само диплома више није довољна, траже се специјална знања, усавршавање – објашњава др Семолич, који је и један од експерата за процену квалитета факултета.

И док у Словенији нема школарина, др Кевин Кејн, са Универзитета Салфорд, каже да је у Великој Британији образовање веома скупо, али да је незнање још скупље. На његовом универзитету школарина је 15.000 фунти за годину дана студија, а примера ради, на факултету у близини је 28.000.

– Пројектни менаџмент је вероватно најпопуларнија професија код нас, једна од најбржих растућих области не само у Британији, већ у целом свету. Међутим, оно што је приметно јесте да основна диплома не значи ништа без контаката и искуства, тако да ја саветујем студентима да обавезно уђу у неко професионално удружење – каже др Кејн и додаје да је за британске универзитета Болоња била лака, јер се она примењивала много пре него што је озваничена као модел новог европског академског простора.