Седамнаестогодишњи Н. И. из Сомбора већ годину дана за живот зарађује радећи на грађевини. Школу је напустио, на биро Националне службе за запошљавање није ни покушао да се пријави. Овако му је, каже, добро. Иако није пријављен, дневнице, по његовом мишљењу, нису лоше, па је сума коју заради за месец дана већа од мајчине пензије. Када није ангажован на грађевинским пословима, дели флајере на улици, кречи... Једноставно – ради оно што се нуди и сналази се како уме и како може.

– После основне школе сам уписао аутомеханичарски занат, али сам напустио после годину дана, јер сам схватио да, због тешке породичне ситуације, морам да почнем да зарађујем. Мада, искрено, никад и нисам био богзна какав ђак – каже Н. И. који за сада не планира да остави мистрију и четке за кречење и поново узме књигу у руке.

Трагом његове приче, покушали смо да сазнамо колико у Србији заправо има тинејџера који су прекинули школовање и чија је професионална будућност, па и егзистенција, у најмању руку неизвесна. На евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) тренутно се налази око 1.500 малолетника, од којих је 200 петнаестогодишњака. Незапослени стари између 17 и 19 година завршили су трогодишње или четворогодишње средње школе и не планирају да наставе школовање.

Претежно су у питању деца из сиромашних породица, а главни разлог за напуштање школе је потреба да се што пре дође до било какве зараде, кажу у НСЗ-у истичући да је уз посредовање ове установе посао до сада добило око 5.000 незапослених малолетника.

У зависности од квалификација, млади су ангажовани на једноставним комуналним пословима као што је одржавање зеленила, на пословима помоћних радника на грађевини, затим као трговци, кувари, касири, електромонтери, аутоелектричари, електроинсталатери, медицинске сестре или административни радници.

– Саветници НСЗ са сваким незапосленим лицем склапају индивидуални план запошљавања помоћу кога се сви незапослени, укључујући и малолетнике, усмеравају на одређене програме у складу са својим квалификацијама. Уколико незапослени од старости између 15 и 29 година немају завршену основну школу, имају могућност да се укључе у програм Функционалног основног образовања одраслих које подразумева стицање базичног образовања и вештина за рад на пословима првог нивоа сложености.

Иако у очигледно тешком положају, млади без стручне дипломе ипак нису у сасвим безизлазној ситуацији. Наиме, НСЗ организује шестомесечне обуке за преквалификацију и доквалификацију којима се повећава шанса за њихово запошљавање. Постоји и шестомесечна обука за потребе послодаваца. Овај програм има за циљ стицање додатних знања и вештина потребних за обављање послова код одређеног послодавца, а уз обавезу заснивања радног односа.

– У оквиру ових програма незапослени су до сада обучавани за послове из области машинства, графичарства, обраде метала, монтаже делова за аутомобилску индустрију, заваривача. Такође, организоване су и обуке за послове прераде и манипулације експлозивним материјама, обука за производњу премаза, потом за плетаче мрежа, ливце керамике, за производњу и прераду хране, као и за послове млекара и сортирање природних црева – наводе у НСЗ.

Бранка Малиш