Милица Добић је од прве године Факултета организационих наука самохрана мајка. Када је дипломирала на смеру за менаџмент вратила се у Врњачку Бању покушавајући да пронађе посао у Београду, што је ишло јако тешко. На наговор оца пријавила се за „фимејл пројекат преквалификације незапослених жена” коју организује академија Cisconet и имала је срећу да бесплатно заврши курс који јој је неколико месеци касније донео посао и то у области у којој није ни помишљала да ће да ради.

– Наша најновија истраживања показују да и даље постоје предрасуде када је у питању избор занимања с обзиром на пол. Начин на који се жене опредељују је традиционалан. Иако поседују исте квалитете као и мушкарци да се баве пословима у информационо-комуникационом сектору, очигледно је да је проценат оних који се одлучују за овај позив јако мали. Подаци показују да само 24 одсто њих учествује у ИТ сектору. Уколико не буду довољно мотивисане да узму учешће у овим пословима, процене су да ће се 2040. године Европа суочити са мањком од 24 милиона активних радника – објашњава Драган Савић испред компаније Cisko која је „фимејл пројекат” организовала у сарадњи са Универзитетом у Београду.

Како се чуло на округлом столу који је недавно организован на ову тему у хотелу „Хајат”, технологије се развијају три пута брже од образовања, па се дешава да студенти док дођу до треће године студија, већ добијају застарела знања. Према речима Драгана Савића, чињеница је и да десет данас најтраженијих занимања нису постојала 2004. године и сва се налазе у ИТ сектору. Зато је препорука да се жене добро распитају и пронађу шта је то што им одговора, а што може у овој области да им донесе сигурну будућност.

Према речима Младена Копривице са Електротехничког факултета у Београду, уједно и једног од инструктора „фимејл пројекта”, полазнице су биле са Филолошког, Учитељског, Факултета примењених уметности, ПМФ-а, Саобраћајног факултета, дакле многе нису „технички размишљале”, али су схватиле у којој области могу најбрже да се запосле… Све су нашле запослење, чак 60 одсто њих у току курса, а интересантно је и да је овај пројекат наставила једино Србија, иако је он започет и у Турској и Мађарској.

– Живот ми се променио набоље, да не говорим о свом детету. Са предрасудама се стално сусрећем, чак и приликом интервјуа за посао и то не само због чињенице да сам жена већ и зато што сам мајка, јер су се послодавци питали како ћу успети да се организујем и ускладим посао и децу – прича Милица Добић.

Како се чуло на овом скупу, у сарадњи са мрежом једанаест министарстава просвете „EuropeanSchoolnet”, компанија Cisco је урадила студију која је обухватила студенте, родитеље и наставнике оба пола у Италији, Пољској, Великој Британији, Холандији и Француској, а која је показала да су девојчице једнако талентоване за бављење информационо-комуникационим технологијама као и дечаци. Међутим, на девојчице велики утицај имају мајке и професорке које немају технолошко образовање и које им, као њихови узори, намећу став да су послови у вези са информационим технологијама својственији дечацима.

Најпозитивнији став према ИКТ-у показале су младе Пољакиње, док су Холанђанке имале најнегативнији став. Статистика такође показује и да у ЕУ девојке чине око 55 одсто студената природних наука, али да су на завршним годинама инжењерских и рачунарских смерова већином мушкарци и то око 74 процента.

„Подаци по полу” код нас постоје једино на Електротехничком факултету у Београду, који сваке године уписује око 20 одсто жена. Према подацима са заједничког пријемног испита Електротехничког и Физичког факултета, 2005. године конкурисало је 21,16 одсто жена, годину дана касније 19,93, а 2007. године 21,54. Прошле године, „технички” индекс желело је 23,33 одсто девојака. У минулом уписном року, пријемни испит је полагало 79,08 одсто свршених средњошколаца и 20,92 процента њихових колегиница.

С. Гуцијан