Ово је последња генерација основаца која полаже квалификациони испит и пријемни испит по важећем Закону о средњој школи. Садашњи седмаци ће идуће године полагати завршни испит, који ће у комбинацији са оценама у књижици бити улазница за средњу школу. Од идуће школске године очекује се почетак измена и у концепту гимназијског образовања, тако што ће први разред бити општи, а касније ће се ученици кроз изборне предмете усмеравати ка друштвеним или природним наукама, најављује за „Политику“ Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете за средње образовање.

Оно што је у овом тренутку најважније за актуелну генерацију матураната јесте то да већ могу да купе збирке задатака из математике и српског (матерњег) језика, на основу којих ће полагати пријемни испит за средњу школу. Лазаревић подсећа да су збирке идентичне прошлогодишњим, да имају исти број задатака и да су задаци идентични као лане. Осим на српском језику, изашле су и збирке на језицима националних мањина, а за који дан се очекују први пут и збирке на хрватском језику.

– Сам квалификациони испит се одвија у два дана – с тим што је први дан обично резервисан за матерњи језик. Тест садржи 20 питања (сваки задатак носи један бод), а тест из математике има 17 задатака, јер неки задаци носе више бодова. Важно је напоменути да ће у пет задатака из математике бити измењене бројке у односу на збирке, а што се тиче српског, у највише осам задатака ће бити промењен редослед понуђених одговора – каже Лазаревић, појашњавајући да је циљ ових измена да се фотографско знање, које је код ученика веома заступљено, учини што функционалнијим.

Савет ученицима који ће ових дана купити збирке јесте да прво ураде лакше задатке, оне које могу сами да реше, а потом да их провере са својим наставницима.

Нашег саговорника питамо како ће изгледати завршни испит на крају основног образовања.

– Управо у овом тренутку радимо на његовој изради, тако да још не могу да кажем како ће он тачно изгледати, из којих области, нити из колико области. Оно што је важно јесте то да ће овај завршни испит да замени квалификациони испит и да ће се ученици у средњу школу уписивати на основу успеха из основне школе и резултата постигнутих на завршном испиту – одговара помоћник министра образовања.

Садашње седмаке, осим мале матуре, идуће године очекују и измене гимназијског концепта образовања. Наиме, од школске 2011/2012. године почеће измена наставних програма за први разред, а према плану Завода за унапређивање васпитања и образовања.

– Крајем ове недеље биће одржан састанак са представницима Заједнице гимназија, која је изашла са предлогом будућег концепта гимназијског образовања. Он се базира на профилисању два смера – друштвеног и природног, али не на начин како је то данас у школама, већ степенасто, од првог до четвртог разреда, увођењем изборних предмета који ће практично ученике усмеравати ка хуманистичким или природним наукама. Дакле, први разред би био општи, а од другог би се сваке године уводили изборни предмети, који би били уже повезани са облашћу или природних или друштвених наука. То је генерални концепт и он је прихватљив – објашњава наш саговорник.

Лазаревић такође подсећа да ће гимназијалци потом полагати општу матуру (води директно ка академским студијама), а ученици стручних школа стручну матуру, с тим што ће и њима бити омогућено да полажу општу матуру.

Новине се очекују и у средњим стручним школама, кроз измену наставних планова у складу са потребама тржишта рада и захтевима Европе. Осим у класичним профилима, биће измена и у области огледних, којих у овом тренутку у средњим школама у Србији има скоро 60, а које похађа 15 одсто ученика од укупне средњошколске популације. Након евалуације огледних профила која је у току (пољопривреда је већ урађена), биће одређено који ће од њих ући у редовни образовни програм.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Примедбе на наставу српског језика

На примедбе наставника Моравичког округа који су се огласили ових дана са захтевом да се реформише настава српског језика и књижевности у основним и средњим школама, Богољуб Лазаревић одговара да се он лично залаже да овај предмет или остане са већ постојећим фондом часова или да се, уколико је то могуће, повећа, јер је неговање српског језика неговање и наше културе и традиције. Он, међутим, не сматра да ће квантитет, у овом случају повећање броја часова, нужно значити и квалитет, већ да настава српског језика зависи пре свега од добро обучених наставника, припремљених да ученицима пренесу знање на адекватан начин.