Svaki roditelj koji želi da upiše svoje dete u redovnu školu može to od ove godine i da učini. To je jedna od novina koje važe od 1. septembra. Novi Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja pod pojmom „svaki” obuhvatio je i roditelje dece sa smetnjama u razvoju, koja od ove školske godine prvi put imaju i zakonsku mogućnost da krenu u redovnu školu. I ranije se dešavalo da deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole, ali je to zavisilo od volje ustanova ili nastavnika, tako da je samo manji broj ove dece imao pristup redovnim školama, objašnjava Tinde Kovač-Cerović, državni sekretar Ministarstva prosvete. 
– Tokom obrazovnog procesa, a ukoliko je potrebno i uz pomoć novih opštinskih međuresornih komisija za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom ili socijalnom podrškom, procenjuje se potreba za dodatnom podrškom koja se pruža detetu, a može podrazumevati individualizaciju nastave, obrazovanje na osnovu individualnog obrazovnog plana, saradnju redovne i specijalne škole oko nekih vidova podrške detetu ili, u nekim slučajevima i potpuno obrazovanje u specijalnoj školi – kaže Kovač-Cerović.
Ona ističe da se broj učenika smanjuje za dva ili tri ukoliko je u odeljenju dete sa smetnjama u razvoju, da je kroz obuke za inkluziju do sada prošlo oko 7.500 zaposlenih u školama, kao i da je na sajtu Ministarstva prosvete postavljena mreža za podršku nastavnicima sa kontaktima osoba koje im mogu odgovoriti na nedoumice oko sprovođenja inkluzije.
Inkluzija je izazvala i velike polemike: zbog jedne takve prekinuta je i konferencija za novinare nedavno održana u beogradskom Medija centru. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da su doživeli velike neprijatnosti od predstavnika nevladinog sektora uz povike da su fašisti, kada su izneli svoje stavove da se inkluzija sprovodi na prečac, da nastavnici nisu dovoljno obučeni za rad sa ovom decom, da škole nisu tehnički pripremljene. S druge strane, Nataša Milojević iz Inicijative za inkluziju Veliki mali, ističe da su prosvetari izneli ozbiljne neistine i diskriminatorske stavove poput toga da „veliki broj roditelja dece sa posebnim potrebama potiče iz socijalno depriviranih sredina”.
– Učitelji i nastavnici su najedukovaniji da obrazuju i uče decu. Oni treba da imaju podršku s naše strane za nešto što ne mogu sprovesti sami. Što se tiče zamerke da će nastavnici previše vremena posvećivati deci sa smetnjama u razvoju, dešava se da druga deca budu mnogo zahtevnija i da im se treba mnogo više posvetiti nego deci sa smetnjama u razvoju. Takođe, postoje škole koje su opremljene rampama i prilagođene mališanima sa invaliditetom – kaže Milojević.
Srednja ekonomska škola iz Subotice jedna je od devet obrazovnih ustanova  u Srbiji koje učestvuju u programu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i trenutno je pohađa troje dece sa nekom od razvojnih smetnji. U prvom razredu je jedan hiperaktivni dečak, drugi razred pohađa dečko sa poremećajem govora i blagom mentalnom zaostalošću, dok je u trećem učenik koji je autističan.
– Đacima koji idu u odeljenje sa hiperaktivnim dečakom objasnili smo kakve smetnje u razvoju ima njihov drug: da ponekad ne može da kontroliše svoje ponašanje, pa ne treba da ga zadirkuju ili izazivaju, a uvek ako primete da se uznemirio treba da pozovu pedagoga ili mene – kaže Stamenka Sudar, psiholog somborske Ekonomske škole.
Ona ističe da učenik sa autizmom bez većih problema prati nastavni plan i program, kao i da su mu neke stvari, poput načina ispitivanja, prilagođene. Sudar kaže da su đaci u ovom odeljenju, a ima ih 37, vrlo lepo prihvatili svog druga, a njegovo prisustvo im je omogućilo da preuzmu na sebe ozbiljniju ulogu i razvijaju veći stepen odgovornosti prema drugima.
Pred roditeljima koji treba da donesu odluku u koju školu da upišu dete nije nimalo lak zadatak, a stručne ustanove su tu da pokušaju da pruže što više informacija i olakšaju im donošenje odluke, kaže psiholog Vesna Šutić iz Osnovne škole „Dušan Dugalić”, prve specijalne škole u Srbiji za školovanje dece ometene u razvoju.
– Svako dete je priča za sebe i univerzalnog saveta nema. Roditelji treba stalno da prate svoje dete i procenjuju šta je najbolje za njega. Zato je važno da idemo ka jednom otvorenom, prohodnom obrazovnom sistemu u kojem će, na primer, mališan moći da krene u školu za decu sa smetnjama u razvoju, pa da, ako procena bude takva, bude prebačen u redovnu, tipičnu školu – ističe Šutić.
 
 J. Čalija