Интернет курс за спонзоруше

Шеснаестогодишњој Ани, власници виртуелне Мис Бимбо, јунакиње контроверзне он-лајн игрице у којој девојчице креирају своју „двојницу”, плаћају јој услуге естетских хирурга, фризера, шминкера и модних дизајнера како би се она што боље удала, стигло је упозорење да је своју луткицу занемарила целих недељу дана и да што пре уплати новац за њене активности у Бимболенду.

Ана чини део „сестринства” које броји више од милион и по тинејџерки широм света.Оне преко „пејпала” (начин интернет-плаћања) купују бимбо доларе (за десет правих долара добија се 31.500 бимбо долара), а за те паре могу да повећају груди и уста својој виртуелној двојници, да је сваки дан шаљу у соларијум и на избељивање зуба, да јој плаћају услуге фризера и психијатра и купују јој феноменалне крпице. На тај начин, њиховој Бимбо девојци скаче рејтинг у дигиталном свету спонзоруша.

Живот као журка

Ова игрица намењена је девојчицама од девет до шеснаест година,а главна јунакиња у њој живот схвата као једну велику журку у којој плеше од фризера до соларијума, од ноћног клуба до кастинга за фото моделе, а на последњем нивоу ове игрице има прилику да освоји милијардера.

Аутор прве модне он-лајн игрице, Николас Жакар (23)уверен је да тинејџерке схватају ироничну димензију његове креације и истиче да је у питању „безазлена пародија стварности” у којој су затезање лица, куповање еротског рубља и увећавање груди само – игра. И док моралисти тврде да је у питању сајт за обуку спонзоруша, а циници додају да ова видео-игрица на веома веран начин пресликава стварност, свакога дана више од 5.000 тинејџерки креира своју виртуелну двојницу и лудо се забавља у Бимболанду.

А на питање да ли је игрица једноставна репродукција стварности или је у питању он-лајн курс за спонзоруше, психолог Маја Антончић каже да би било лицемерно постављати Мис Бимбо на стуб срама, јер је она само дигитална верзија Мерилин Монро, поп иконе целулоидне траке из прошлог века, која је нашим мамама и бакама на веома експлицитан начин објаснила „Како се удати за милионера”.

–Лов на мушкарце чије се презиме „пише” са неколико нула постао је омиљена забава милиона девојчица које су на олтару пунолетства положиле све илузије о љубави, које се не идентификују са Аном Карењином, Ларом Антиповом и осталим трагичним јунакињама романа које завршавају свој живот под точковима локомотиве. Наоружане силиконским уснама, мегабрусхалтерима и микро сукњицама, оне крећу у лов на мушкарца који ће им обезбедити живот на високој нози, а то су научиле много пре него што је у њихову младост ушла ова он-лајн игрица – оцењује Маја Антончић.

Сваки излазак – улагање у будућност

Наша саговорница додаје да генерације девојчица расту уз Барбику и поруку да се „мушкарци жене лепотом, а жене удају за моћ” и оцењује да је лицемерно згражавање родитеља над сајтом „Мис Бимбо” ако њихове кћерке сваке вечери хрле ка београдској Улици Страхињића-бана и претварају „силиконску долину” у бесконачну модну писту у којој се склапа више купопродајних аранжмана него на њујоршкој берзи. Сваки њихов излазак је, како оцењује Маја Антончић, судбоносно улагање у будућност, а њихова тела најважнији су улог у лутрији чији је главни згодитак спас од собица на периферијама новобеоградских блокова. Лепота је одавно постала виза за излазак из зачараног круга сиромаштва и просечности.

Симонида Милојковић, ауторка романа „Грабљивица”, у којем скицира развојни пут спонзоруше, каже да популарност сајта „Мис Бимбо” само потврђује тезу да спонзоруше нису српски изум, ни ексклузивитет транзиционих и сиромашних земаља – оне су глобални феномен.

–Да је јунакиња мог романа усамљен случај, ја ту књигу вероватно никада не бих написала. Али, када сам схватила да је број спонзоруша у Србији попримио размере епидемије, осетила сам потребу да скренем пажњу јавности на то. Због тога ме и не чуди велика популарност овог сајта за обуку спонзоруша. То само значи да је техника узнапредовала. И гејше су обучаване да удовољавањем освоје мушкарца који ће их касније издржавати. Да се не лажемо, ни наше баке нису баш трчале да се удају у сиромашне куће. И оне су гледале да њихов изабраник има кућу и окућницу, њиве, коње и волове... Данас је то само видљивије, огољеније и масовније – каже Симонида Милојковић.

Скицирајући портрет данашњих спонзоруша, наша саговорница оцењује да оне више не носе набуџене „најке” са ваздушним ђоном и не увлаче горњи део тренерке у фармерке. Ако хоће да ухвате„бизмисмена”(са „м” уместо „н” у називу) облаче се као ноћне даме по борделима. За пецање спортисте је неопходно одлично познавање домаћих и светских лига, а због оних са лаптопом спонзоруше су набавиле енциклопедије и почеле да уче и стране језике.