Ивањица – Споменик генералу Дражи, подигнут 2003. године, најпосећеније је место у Ивањици. Симпатизери тврде и да је најверодостојнији, а има их 13 у свету. Помало је избледео од силних блицева... „Сваки дан доведем неку групу туриста”, каже Милоје Остојић, менаџер Туристичке организације Ивањица.

У кругу од 50 метара, налазе се три историје – споменик команданту Југословенске војске у отаџбини, затим Споменик револуције који је урадио Кун, а за који Ивањичани с поносом кажу да је једини у Србији који се „провукао” без петокраке, и споменик борцима палим у ратовима 1991–2000. године. Преко пута споменика је црква Светих цара Константина и царице Јелене у којој је Драгољуб Михаиловић крштен. Са генералове леве стране је кафана „Банкрота”, која је назив добила по филму „Више од игре” који је овде сниман, а са леве – Чичин дом.

Милоје Остојић и Радомир Лишанин, директор ТО Ивањица објашњавају да услова за музеј нема, али да ће у Чичином дому бити и неких експоната када почне да ради као инфо-центар. Замишљено је да у овом центру праксу обављају ђаци туристичког смера Техничке школе која се налази на неколико метара од Дражиног споменика.

Вест да је почела са радом државна комисија која тражи место на којем је стрељан и сахрањен начелник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини, Ивањичани дочекују с резервом и као и када је реч о споменику, подељени око тога где би чича Дража требало да почива.

– Срби су свуда подељени, па и у Ивањици – једни би да Дражин споменик сруше, други симпатишу, трећи су равнодушни према историји, многи скупљају политичке поене… Али мислим да већина жели да буде сахрањен ту где су му корени, али и да се подигне једна црква задушница – каже Младомир Чурчић, председник Комисије за давање предлога за област борачко-инвалидске заштите за припаднике Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета општине Ивањица. Он је и председник Удружења носилаца Равногорске споменице – за верност отаџбини 1941. године, који је до сада „урадио 20 рехабилитација”, а успео је да рехабилитује и свог оца.

Јордан Мојсиловић Лола, председник Удружења „Равна Гора” такође сматра да би било најлогичније да генерал буде сахрањен у Ивањици, на гробљу на којем му почивају и родитељи.

Алекса Петровић (85), некадашњи директор банке и инспектор службе друштвеног књиговодства, који са поносом каже да никада није био у партији, али да није било ни притисака да у њу уђе, води нас до гроба Смиљане, Дражине мајке. Прича нам да је о гробу све до смрти 2000. године водила рачуна његова супруга, која је сахрањена у непосредној близини, а да данас он и ћерка пале свеће, обично на задушнице.

Прилазимо споменику и читамо да је Смиљана у 25. години (1900), оставила децу Драгишу и Јелу, да је са њене леве стране у 28. години сахрањен њен супруг Михаило (1894) и да споменик подиже њена сестра Ката, супруга трговца Обрада Радоњића.

– Може да се прочита, али би слова требало обновити и гроб средити. Ми смо дуго држали у тајности ово место, јер смо се бојали да га неко не оштети. Овде ретко ко долази, понеки туриста и као ви сада – прича Петровић који је са генералом повезан преко женине линије. Иако је Дража овде рођен, Петровић каже, „боље би било да остане тамо где му кости пронађу”.

Породичне куће генерала нема. У потрази за сувенирима у Ивањици, случајно проналазимо место на којем је некада била, како тврде, стара дрвена кућа Михаиловића. На том месту је данас „Дућан Коцића”.

Док нас послужује, Борка Коцић нам каже да је ово једина сувенирница у Ивањици. Остало су Кинези… Прича да ради као сестра у Заводу за специјализовану рехабилитацију и да је овде само као испомоћ сину. Ово је његов бизнис од којег, признаје, не може да се живи. Ћерка бере лековите траве на Голији, па се у дућану уз шајкаче, опанке, дрвене кучице и Дражине слике, продају и мајчина душица и кантарион…

На зидовима дућана примећујемо две велике урамљене слике: на левој страни је Тито, на десној Дража.

– То су једина два сувенира која овде не можете да купите. Ове слике нису на продају. Мој муж каже да тако треба да остане, јер је сваки имао своје време – говори Борка. Она каже да је било предлога да се споменик Дражи, који је постављен у центру код цркве, подигне овде, у дворишту, али да је оно ипак боља варијанта…

-----------------------------------------------------------

Више од 100.000 ноћења

Легенда овог краја, др Ацо Николић, којем је 88 година, иначе некадашњи помоћник министра здравља и зет чувене породице Спасовић, прича нам да је Ивањица једна од највећих општина у Србији, са 36.000 становника. Овде кажу да свако дете прво научи да плива, па тек онда да прича, да је још 1934. године, када дође лето, свака кућа имала госта, махом из Војводине и Београда и да су Ивањичани девети у Србији имали струју, пре Пожеге, Чачка и Краљева…. Били су познати по „Нушићијади”, али и по томе што су Гучи препустили сабор трубача. Данас се ове годишње оствари више од 100.000 ноћења. Градић је идеалан за одмор, а расте интерес и за здравствени туризам јер је Влада Србије 2000. године прогласила ваздушном бањом и то по други пут (та титула је добијена још 1930. године). Ту долазе и спортисти на припреме (управо очекују фудбалере Звезде), а једна од најатрактивнијих локација је и Голија, резерват биосфере под заштитом Унеска. Уз споменик генералу Дражи, туристи радо обилазе и камени мост, иначе највећи једнолучни мост на Балкану, изграђен без везивног материјала, а у близини је и манастир Ковиље.

Сандра Гуцијан