Комесаријат за избеглице стамбено збрињава пет избегличких или расељених породица дневно, али тим темпом, избегличко питање у Србији решиће се тек за 20 година.

Иако би проблем стамбеног збрињавања избеглица и расељених могао да се реши, или макар значајно убрза, када би држава купила јефтина сеоска домаћинства широм Србије, помоћник комесара за прихват, збрињавање, реадмисију и трајна решења Иван Гергинов тврди да је проблем у чињеници да у тим селима или кућама избеглице и расељена лица – углавном неће да живе.

„Свако има свој лични разлог да не иде у та села. Руку на срце, да је било тамо лепо живети, такве куће и домаћинства не би остала напуштена и запуштена”, истиче Гергинов.

Некретнине широм Србије у последње време нуде се по веома повољним ценама, тако да се комплетно домаћинство с кућом, помоћним објектима и пет-шест хектара земље продају од 5.000 до 8.000 евра. Тако, према писању медија, кућа у банатском селу Падеј, удаљеном двадесетак километара од Кикинде, које има и продавницу, и основну школу, и православну и мађарску цркву, нуди се за само 1.900 евра.

Међутим, Гергинов наглашава да избегла и расељена лица сама проналазе и траже таква домаћинства. Тек када се одлуче за куповину, са њима на локацију одлазе и грађевински инжењери, правници и социјални радници, који анализирају стање објекта и могућности да се те породице интегришу у локалну средину.

„Гледа се да ли су близу школа или дома здравља – у зависности од тога да ли у избегличкој породици има деце или старих”, напомиње Гергинов.

Од 2008. године, комесаријат је на тај начин раселио скоро 1.000 породица, управо у сеоским домаћинствима по целој Србији. Наш саговорник потенцира чињеницу да људи сами проналазе себи домове где би желели да живе, а комесаријат потом уплаћује око 7.000 евра на рачун продавца и још 1.500 евра за обнову куће.

„То су углавном куће које су биле празне после смрти неког старца, па су запуштене. Зато им комесаријат и даје додатних 1.500 евра, за поправке које су неопходне, да би се породице некако сместиле”, указује помоћник комесара.

Он појашњава да ни комесаријат, као ни остали партнери у збрињавању избеглих и расељених лица, не проналазе јефтине куће и домаћинства, која потом нуде као могуће решавање стамбеног питања.

На наше питање, зашто комесаријат то не чини, Гергинов одговара „да би такав принцип подсећао на прављење колхоза за избеглице”.

Две деценије после почетка грађанских ратова у СФРЈ и првих великих таласа принудног исељавања, данас је Србија и званично земља са највећим бројем избеглих и интерно расељених лица у Европи. Према попису који се спроведен 1996. године, у нашој земљи било је званично 610.000 избеглица. Међутим, тај број се ни до данас није смањио, с обзиром на то да је у међувремену придодато више од 210.000 расељених са Косова и Метохије.

----------------------------------------------

Збрињавање 16.000 породица

– Очекујемо да ћемо на предстојећој регионалној донаторској конференцији добити око 300 милиона евра неповратних средстава у наредних пет година намењених стамбеном збрињавању избеглих и расељених лица – напомиње Гергинов, очекујући да ће се конференција одржати највероватније почетком наредне године, уз учешће ЕУ, САД, као и других земаља донатора из целог света.

Узевши у обзир учешће државе Србије и локалних самоуправа, донаторска конференција ће бити тешка укупно 360 милиона евра и њоме ће се стамбено збринути 16.000 породица.

– Некима ћемо купити грађевински материјал, некима дижемо монтажне куће. Некима откупљујемо сеоска домаћинства, некима омогућујемо социјална становања у заштићеним условима – каже Гергинов.