ЈНА је поштовала међународно право

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 23. маја – Све наредбе ЈНА садржале су строго упутство да се не сме пуцати на цивиле и да војска (ЈНА) мора да се придржава међународног права. Овде то звучи фрапантно, али чињеница је да се ЈНА борила као западна војска цивилизованог типа, каже за „Политику” Марко Прешерен, аутор студије „Тужилачка и судска пракса у Републици Словенији по питању кршења међународног права у оружаним сукобима 1991”. Прешерен је имао прилику да прегледа све судске списе о процесима против припаднике некадашње ЈНА које је словеначко тужилаштво теретило за ратни злочин и друга тешка кривична дела.

На основу проучене грађе закључује да овдашње судије односно тужилаштва не познају женевске и хашку конвенцију па су настале „драконске пресуде иако оптужени нису ништа наопако урадили”. Од 71 прегледаног списа, сматра да у само два случаја има елемената за осуду окривљених за повреду ратног права. Упознат је и са оптужницом коју је 4. априла 2008. тужилаштво у Мурској Соботи подигло против пуковника ЈНА Берислава Попова и генерала Трифуновића. Од пуковника Попова сазнајемо да га терете за ратни злочин у Горњој Радгони а да је „међународну правну помоћ” колегама из Словеније пружио београдски суд, али је судија у Мурској Соботи све изјаве и поднеске Поповљевог адвоката - одбацио.

Прешерен на основу материјала словеначке стране у које је имао увид, тврди да је у књизи ЈНА „Истина о оружаном сукобу у Словенији” (која је у Словенији осуђена као пропагандно штиво) „највероватније све тачно, али је недостатак што уз опис догађаја није наведен тачан датум и место”. Додаје да је „то ретка војна књига у којој је међународно-правно све на свом месту, а основна документарна грађа перфектно пописана”. Упитан како тумачи да његов пионирски рад у расветљавању догађаја из ближе прошлости није наишао на одобравање у Словенији, објашњава да “треба имати у виду да имате посла са Словенцима који су од Првог светског рата наовамо доживели тешке ствари”, па треба погледати “какво је било оштећење (словеначке) популације после тешких губитака” у два велика рата, што је утицало на “обликовање система вредности” који је практично “уништен”. 

На питање шта је био мотив да истражује јесу ли агресори на Словенију, како овде службено карактеришу ЈНА, починили ратне злочине који им се приписују и за које им се потом судило у Словенији, Прешерен каже да га је и једна тужитељка слично питала - “Зашто то чините? Врло сте храбри, па сад су популарне послератне ликвидације!” (злочини комуниста после 1945.). Прешерну је тему сугерисао професор љубљанског Факултета друштвених наука (ФДВ).

„Чим је предложио шта да истражујем, осетио сам кнедлу у грлу, слутио сам да ће бити проблема”, признаје. Посла се латио темељито, па је проучио Сентпетерсбуршку декларацију из 1868. као и Мартенсове клаузуле, што је мисаона именица за многе који раде у правосуђу. Занимљиво је да је Марко Прешерен (1964), ветеран десетодневног рата за осамостаљење Словеније, али то што је био “на супротној страни од ЈНА”, како сам каже, није га спречило да напише прво истраживање у Словенији о кршењу међународног права у оружаним сукобима словеначке ТО са ЈНА пре готово 18 година, које је наишло на зид ћутања овдашњих медија и политике, иако га је комисија ФДВ избрала најбољи дипломски рад у академској 2008/09; незванично сазнајемо и да је предложен за престижну Прешернову награду.

Директор инситута за новију историју Прешернов рад оцењује “иновативним” јер “показује непознату страну (словеначког) осамостаљења”, када (домаће) правосуђе није било “спремно на оно што се дешавало”. Прешерен је открио и да су словеначки криминалисти подметали доказе како би инкриминисали ЈНА. “Ако нису одмах дошли до релевантних доказа, онда су их приредили или подметали”, па су “инкриминисали потпуно нормална војна дејства”. Упозорава на дан-данас непотпуне бројке о рањенима и мртвима у рату у Словенији, као и да је словеначки Црвени крст сауправљао логоре у којима су словеначке снаге држале заробљене припаднике ЈНА.

Истиче да није суштинско откриће његове студије то да није ЈНА прва запуцала, већ да се у већини од 71 случајева које су процесуирали словеначки судови против 104 припадника ЈНА, “не би смео да покрене ни поступак, јер је већина ратовала у складу са женевским конвенцијама”.