Мома Цвијовић, кустос Музеја историје Југославије и аутор изложбе „Тито-фото” презадовољан је посетом изложбе и реакцијом грађана: „Откад су пропале велике идеје, у први план су дошле мале приче. Видео сам то по реакцијама бројних посетилаца, који су већином, чак 80 одсто, из иностранства.”

Цвијовић каже да је Тито волео да се бави фотографијом, био је аматер, али не обичан, јер онда свакако не би могао да сними у тренуцима опуштања Крлежу или Софију Лорен, Ричарда Бартона... „Посматрао сам узбуђена лица посетилаца док су гледали фотографије сачињене објективом Јосипа Броза Тита, њихову радозналост и нестрпљивост да виде, као у Великом брату обичан живот великих људи”, каже Цвијовић.

Најстарија фотографија на изложби датира из 1960. године, кад је Тито присуствовао Скупштини Уједињених нација у Њујорку и да је то тек прва у низу од око 20.000-30.0000 фотографија које је годинама с љубављу направио.

– Нашли смо 473 филма од којих сваки има 36 снимака, па ви израчунајте о каквој обимној грађи причамо. Међу њима је највише пејзажа и фотографија Јованке Броз. Требало би да видите неке од њих и било би вам јасно колико је тај човек волео ту жену, с каквом љубављу ју је сликао, али и њен поглед упућен његовом објективу.

Како је онда у неким таблоидима писало да је највише волео да слика собарице?

То су глупости, ваљда жеља за сензацијом. На фотографијама највише има Јованке, а сликао је нешто мало и особље (куваре, баштоване, келнере, собарице) тако што их је у неколико наврата замолио. Јер, замислите председника који ће да иде по кући и башти и бесомучно фотографише особље. То је смешно! Уосталом, на 80 одсто тих фотографија нема људи, већ природе, а једини портрети су Јованкини на којима се тачно види колико ју је волео.

Откуд председнику таква страст за фотографијом?

Он је био аматер, али је имао чак две самосталне изложбе: 1962. године у Марибору и 1963. године у Сарајеву.

Пошто сте ви аутор изложбе „Тито-фото”, али и још неких претходних као кустос Музеја историје Југославије, да ли сте пре изложбе контактирали Јованку Броз, удовицу Јосипа Броза, односно, да ли сте је консултовали око изложбе?

С њом се не може контактирати.

Како то?

Слали смо јој писма, али на њих никада није одговорила.

Да ли сте је конкретно сада око ове изложбе назвали или послали писмо?

Не, јер знамо да она неће да комуницира, да се не одазива на позиве. Зашто ви то мене питате, ја сам кустос?

Ви сте приредили ту изложбу, изабрали фотографије. Како је овде реч о приватним, интимним фотографијама, на једној од њих је, рецимо, удовица покојног председника у купаћем костиму. Можда није желела да се као дама у извесним годинама представља у јавности у тренуцима опуштања, односно да буде изложена очима публике у купаћем костиму?

Не знам, то морате да питате нашег правника, он о томе води рачуна или још боље њеног адвоката?

Да ли сте онда размишљали о томе да сте се можда оглушили о право на приватност? И како се догодило да је ексклузивно право да први најави изложбу и објави део слика имао загребачки „Глобус”?

Нисам о томе размишљао и нико ми никад није поставио такво питање. А овде сам од 1978. године. Али, нисам се оглушио о моралне принципе.

Сутра: Титовa дела заштићена још 40 година