Ниш – На јучерашњи дан давне 1878. године основана је Војна болница у Нишу, прва здравствена установа на југу Србије после вишевековног турског ропства. На предлог др Владана Ђорђевића, касније првог управника, само десет дана после ослобођења Ниша од Турака одлуку о оснивању донео је Врховни штаб српске војске. Од остатака турских болница – Велике болнице на лесковачком путу, Мале градске болнице „Ислахане” и Варошке болнице крај споменика Ћеле-кула у Нишу формирана је Велика војна болница.

– Ниједна медицинска установа на европским просторима није, као нишка Војна болница, за 13 деценија прошла пут који се потпуно поистовећује са историјом своје земље: кроз ратне вихоре – од српско-турских и српско-бугарског рата, преко два балканска, првог и другог светског рата, албанске голготе и Солунског фронта, била је прва српска болница која је стигла на Крф, до распада Југославије и НАТО агресије. И никада није престала да ради – рекао је на свечаности пуковник др Славиша Ћирић, управник ове Војне болнице.

Првих дана свог рада пре 132 године, нишка Војна болница имала је само седам лекара и два помоћника, једног апотекара, неколико болничара и једног писара. Те 1878. године збрињавала је одједном хиљаду српских војника и грађана, али и 384 турска рањеника, поштујући у свим начелима Хипократову заклетву. Бринула се у годинама које су долазиле о оболелим од пегавог тифуса, била је и остала центар медицине, а 1900. године у свом саставу имала је и први Пастеров завод у овом делу Европе.

Поводом годишњице нишке Војне болнице, министар одбране Драган Шутановац у овој медицинској установи јуче је отворио нову операциону салу за ортопедију и пустио у рад најсавременији скенер и мобилни рендген апарат. Велика финансијска средства за хируршку салу и дијагностичку опрему издвојило је Министарство одбране Србије.

Војна болница у Нишу има високоразвијене специјалистичке и супспецијалистичке службе из свих медицинских области, осам стационарних одељења са око 400 лежајева, збрињава војне осигуранике и војне пензионере, али и цивилно становништво и наставна је база Медицинског факултета у Нишу.

У историји медицине за сва времена остаће записано да је из Војне болнице у Нишу први пут организован транспорт пацијената из једне у другу установу, прва је започела на просторима Балкана употребу антисептика у хирургији, основала своје одељење хирургије још 1897. године. Данас су њени стручњаци на хуманом задатку широм света у саставу мировних мисија, а преко својих лекара без границе стигла је и до Северног пола. Заслуге, жртве, племенита дела и човекољубље њених људи вредни су сваког поштовања и незаборава.