Тијана је младунче црвеног кенгура, највећег међу свим торбарима. Када смо је јуче видели у београдском зоолошком врту, суперлатив „највећи” нам није пуно значио. Наиме, ово неугледно младунче, како кажу стручњаци, прерано је испало из мајчине торбе.

– Када су Тијанину маму премештали у кавез, мужјак емуа ју је напао, јер се спремао да легне на јаје. Кенгурица се уплашила, па је почела да бежи. Тада је Тијана испала из торбе, а кад једном младунче испадне, тешко га је вратити назад – објаснила је за „Политику” Марија Челић, која се од завршетка студија екологије налази у Зоолошком врту на стажирању.

Запослени су реаговали брзо и, захваљујући стручном тиму и доброј сарадњи са колегама из иностранства, Тијани омогућили услове баш као у маминој торби.

– Било је потребно створити температуру око 35 степени, па се Тијана сада налази у инкубатору. Тачније, виси у торби коју смо сашили специјално за њу. Хранимо је млеком на сат или два, а између тога добија воду како не би дехидрирала. Уз младунче смо 24 четири сата – прича Марија Челић.

Највећи проблем, по њеним речима, представљала је набавка посебног млека, оног без лактозе, због преосетљивости младунчета.

– И то је решено, па је на адресу београдског зоолошког врта стигло пет килограма посебног млека из Немачке и Америке, а у помоћ је притекла и аустралијска амбасада. Та количина млека је довољна за два до три месеца, а после тога у њен јеловник ће постепено ући пасирани пиринач, соја, банане... – испричала је наша саговорница.

У редовним условима женка кенгура младунче носи 40 дана. Онда оно дође на свет, величине је трешње, али остаје у торби и „званично” излази тек после девет месеци.

– Некад се и до 12 месеци враћа у торбу да сиса. А овај наш, по величини и по изгледу има око пет и по месеци, и мораћемо овако да га хранимо најмање још најмање три месеца – објашњава Марија Челић.