Лавине су однеле десет живота у селу Рестелица на Гори, затрпале човека на путу у близини језера Перућац, блокирале магистрале у околини Врања и Ђердапа. Неконтролисано кретање велике количине снега, иако није карактеристично за наше подручје, дешава се при великим снежним падавинама нарочито у подручју Старе планине, Копаоника, али и на вештачким усецима направљеним при пробијању саобраћајница. Тако је 2010. забележено више лавина на Копаонику, објашњава Ђорђе Вдовић из Горске службе спасавања Србије.

– Снежне лавине стварају се на стрминама чији је нагиб између 15 и 45 степени, а њихово настајање условљавају структура снега, јачина ветра, промена температуре, као и то да ли се падина налази на јужној или северној страни – објашњава Вдовић.

Лавине могу настати и на белом покривачу дебљине 30 центиметара, а потребно је да од последњих падавина прође најмање 48 часова да би се нови снег „везао” за подлогу и да би терен постао макар мало стабилнији.

Нарочиту опасност представља лавина од мокрог снега, јер је тај снег тежак, чупа дрвеће, изваљује камење и меље све пред собом, објашњава Вдовић. Неконтролисано кретање растреситог, прашкастог снега, какав је последњих дана вејао у Србији, притиска човека који се нађе под њим и уколико падне потрбушке, плућа могу одмах да му се напуне снегом.

– Свако ко се нађе у таквој опасности треба да покуша да прави покрете као да плива низ лавину, што ће му помоћи да остане на површини. Чим снег престане да се креће, затрпани мора да створи што више простора око себе, да помера руке, ноге и да се окреће, како би имао ваздуха. У тим првим тренуцима снег је још мекан и растресит, па је могуће разгрнути га, али за кратко време се заледи. Највеће шансе да затрпана особа преживи, уколико нема тешке повреде, је у времену до 18 минута од затрпавања. После 35 минута шанса за преживљавање се нагло смањује – каже Вдовић.

У потрази за преживелима код нас се користе такозване норвешке лавинске сонде, штапови којима се пробија снег и траже делови одеће или утврђује да ли има нешто тврдо испод. Тимови обучених људи се постављају на линију у правилним размацима и онда сондирају терен, прича наш саговорник и додаје да се тачно зна на којем делу падине је највећа вероватноћа да се пронађу људи нестали у лавини.

– Све чешће се користе и бипери, у неким скијашким центрима се продају у оквиру ски-паса и стављају се у скијашку опрему. Ови уређаји у случају лавине емитују радио-сигнале који помажу спасиоцима да пронађу затрпане – објашњава Вдовић.

Неке земље, попут Словеније, користе специјално обучене, лавинске псе, али тренирање и чување ових животиња је веома скупо, па је то разлог зашто их ми немамо, каже наш саговорник.

-----------------------------------------------

Контролисане лавине

На многим теренима у земљама широм света, где су лавине честе, изазивају се контролисана кретања нагомиланог снега. „Намерно се изазивају на скијашким теренима, или путевима изложеним лавинама. Терен се најчешће гађа посебним топовима, чиме се покреће снег”, објашњава Ђорђе Вдовић.

--------------------------------------------------------------------------

Заштита од лавине

·Не кретати се попреко преко падине, већ директно уз њу

·Не пресецати падину при дну

·Кретати се раздвојено, један по један, никако у групи

Опрема за спасавање

·лавинске сонде

·бипери

·лопате