Само да положим... То је нешто као мантра, коју током јуна понављају многи ђаци и студенти. они, које чека пријемни испит за упис у средњу школу или на факултет, али и академци који никако да скину са дневног реда неки тежак предмет, без кога не могу да крену даље. да ли је лако положити пријемни, колико дуго треба спремати испит пре одласка на полагање, да ли учити напамет, дању, ноћу, уз сокове, кафу, или се ослонити на родитеље и њихову „стратегију”? Питања је на претек, а за одговоре смо замолили др Ану Алтарас-Димитријевић и мр Зорану Јолић, асистенте на катедри за развојну и педагошку психологију филозофског факултета.

– Овладавање градивом пролази кроз неколико фаза – почетну која подразумева упознавање садржаја градива, другу у којој ученик одређене делове градива добро разуме и памти и трећа је она у којој проверава шта је научио. Ако је ђак, или студент, то градиво већ учио или је слично ономе што је имао прилике да учи, прва фаза не мора дуго да траје – објашњава мр Зорана Јолић, истичући да се на почетку уџбеник или збирка листају, читају поднаслови и поглавља да би стекао неки утисак и „оквир” о томе шта ће се учити.

– Активно читање је та наредна и најважнија фаза, која не значи да се млад човек удобно завали у фотељу и нешто читуцка уз музику, него подразумева да он мисли о ономе што чита и покушава да повеже различите делове градива ако уочи да међу њима постоји сличност, да прави неке схеме, графиконе, изводе, да подвлачи текст. Овај део учења, заправо, најдуже траје – каже Зорана Јолић.

По речима наших саговорница преслишавање долази после свега и оно је покушај да се реконструише и понови оно што је претходно учено. После другог, трећег читања ученик или студент препознаје градиво и може да се завара да је научио. Чим не може да се сети „шта оно тамо беше”, па му, наводе наше саговорнице, недостаје неки део градива у глави, то није савладано.Право преслишавање није изговарање наизуст онога што је учено, већ фаза у којој се резимира садржај, извлаче кључне речи.

– И исписани кратак сажетак градива такође може да замени преслишавање – подсећа др Ана Алтарас-Димитријевић.

Како се у принципу најефикасније учи, у које доба дана, или колико сати одједном, индивидуална је ствар и питање навика и личних склоности, али савет је да у почетку учење буде краће са паузама између, при чему се мора имати у виду да се за пријемни испит спрема целокупно градиво, а не „лекција за сутра”.

– Када је ученик или студент већ дубоко зашао у област, фаза учења постаје дужа а одмарање све краће. Последњих десет дана, рецимо, сви уче по цео дан. Али, неке особе имају свој ритам учења. Рецимо треба им више времена да се загреју, па би онда неко тешко могао да им препоручи да класично уче 45 минута а онда да паузирају, јер су ти ђаци или студенти 20 минута потрошили само да „уђу у градиво” – додаје мр Зорана Јолић.

Многи студенти тврде да су испит спремали кратко, а ипак су га положили. Зато питамо наше саговорнице да ли се градиво из једног предмета може научити за месец дана.

– Наравно да може, али је то онда учење за и на кратак рок. У идеалном случају, под ефикасним учењем се подразумева оно које води дугорочном складиштењу информација, њиховом повезивању са претходним искуством, као и са проблемима који се уз помоћ њих могу решити. У складу са тим и провера знања би требало да буде усмерена на способност анализе и синтезе градива, а не само пуке репродукције. У стварности се дешава да ученик или студент учи само за испит, а да се на испиту махом тражи репродукција. Уколико се градиво боље разуме лакше га је запамтити , али само разумевање градива не подразумева да су упамћене све битне информације које ће се тражити на испиту – упозорава др Ана Алтарас-Димитријевић.

А када трема омета некога да се на испиту покаже у правом светлу?

– Догађа се да она делимично или потпуно блокира репродукцију градива, али ако се у току учења симулира испитна ситуација, то јест ако се ситуација учења приближи оној када се полаже испит, онда је мање вероватно да ће се то десити. Припрема за испит, поред овладавања градивом подразумева и психичку припрему за испитну ситуацију, која је стресна, пуна напетости, другим речима битно другачија од читања уџбеника у фотељи, уз музику. Научено градиво без те припреме за сам испит неће дати жељени резултат. Може се учити и у друштву, али није нужно, поготово ако се то претвори у разговор невезан за испит. Ако се учи с неким, онда је боље да то буде у почетној или завршној фази.

Колико родитељи треба да се мешају у полагање пријемног испита и уопште испита „свог детета”?

– Родитељима би требало да подстичу своју децу у припремама за полагање пријемног, али не би смели да преузимају контролу над њим. Нека истакну своја очекивања, али требало би ђаку да препусте аутономију у учењу – шта, како, којим редом. Учење је одговорност детета – сагласне су наше саговорнице.

-----------------------------------------------------------

„Бубање” ђаке излаже великом стресу

Да ли је добар садашњи начин полагања пријемног испита за средње школе, на који ђаци долазе са свим провежбаним задацима, а неки их науче и напамет?

– Учење напамет обесмишљава испит јер се онда све чини као непотребно излагање ђака великом стресу. Пријемни испит би требало да буде евалуација знања, провера онога што су научили, а са унапред одштампаним питањима и одговорима то се не постиже, нема сврху – сагласне су асистенткиње са Филолошког факултета. – Има и правдања да се то ради због објективности оцењивања, да ништа не зависи од оних који контролишу тестирање и да се отклони неравноправност оних који су ишли у „теже” и „лакше” школе – дакле да на пријемном испиту сви буду једнаки.

Рајна Поповић