Друштво

Канасу недостајао метар да избегне удес

Кажу да постоје добри и најбољи пилоти. Најбољи гину јер увек из себе и авиона извлаче максимум, каже сведок трагедије Миодраг Ристић

Канас и Ристић успешно су наступали на више аеромитинга у иностранству

Пилоту Иштвану Канасу (43), који је прекјуче погинуо у удесу авиона Г-4 на аеродрому у Батајници, недостајало је врло мало – можда само метар висине – да избегне удар у земљу, каже за „Политику” његов пријатељ и колега мајор Миодраг Ристић, сведок несреће. Уз ограду да је догађај сувише озбиљан да би се без прикупљених доказа преко медија спекулисало о узроцима трагедије, он каже да је сигуран да је настрадали Канас до последњег тренутка покушавао да спаси авион.

– У среду је требало да увежбавамо наступ за аеромитинг, заједно смо ушли у авионе, он у Г-4 а ја у „орао”. Био је добро расположен, осмехивао се, за нас су то рутински летови. Упалили смо моторе, он је полетео, а ја сам у свом авиону чекао да заврши петоминутни лет, јер не можемо да спроводимо истовремено такве летове над аеродромом. Неочекивано, док је Пишта, како смо га звали, прелазио из једне фигуре у другу, дошло је до удеса. Био је врстан летач, рођен за пилота. Кажу да постоје добри и најбољи пилоти. Најбољи гину јер увек из себе и авиона извлаче максимум – каже Ристић.

Он објашњава да је сваки лет сам по себи ризик, а то посебно важи за акробатске летове. Канас и Ристић, као и неколико њихових колега, успешно су наступали на више аеромитинга у иностранству попут оног који је у августу одржан у Кечкемету у Мађарској. Непосредно пре тог скупа ваздухопловаца, мађарска авијација имала је два удеса – срушио се „миг 29” чији се пилот спасао катапултирањем, односно искакањем падобраном, док су приликом пада авиона Л-159 погинула двојица пилота.

Удесе у војном ваздухопловству истражује посебна војна комисија, чијим експертима ће бити на располагању снимљени разговор између контроле лета аеродрома у Батајници и погинулог Канаса (ове траке су запечаћене, што је уобичајена процедура када дође до несреће), изјаве сведока и анализа делова олупине авиона. Како је речено на конференцији за новинаре, не постоји видео-снимак несреће, а војни авиони немају „црне кутије” у којима се бележе параметри лета и рада авиона. Увиђај на месту несреће обавио је дежурни истражни судија Окружног суда у Београду.

– Истражни судија је наложио да се спроведу одређене радње, како би биле прецизно утврђене околности удеса и погибије пилота. Пошто је реч о сложеном догађају, удесу ваздухоплова, истражни судија ће сачекати налаз специјализоване петочлане комисије. Тек након тога, ако буде постојала основана сумња да постоји нечија одговорност за удес, моћи ће да се одлучи да ли ће против некога евентуално бити покренута истрага – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Канас, шеф пробних пилота Техничког опитног центра (ТОЦ), имао је око 1.800 сати налета. Само током ове године остварио је 42 сата налета у ТОЦ-у и 60 часова налета изван војске. Наиме, он је, као бивши члан војне акрогрупе „Летеће звезде”, чији су авиони уништени у рату 1999. године, постао члан приватне акрогрупе „Старс” из Новог Сада која лети на авионима „галеб Г-2” старије генерације.

Авион у коме је погинуо Канас, препознатљив по плавој боји, произведен је крајем 1989. године и био је у изузетно исправном стању због чега је и изабран као летелица за аеромитинге. Прошле године је ремонтован и нису забележене примедбе на његову исправност.

-----------------------------------------------------------

Комеморација у Земуну

У Клубу ваздухопловства у Земуну јуче је одржана комеморација поводим трагичне смрти пилота Војске Србије потпуковника Иштвана Канаса.Пуковник Горан Стојановић, директор Техничког опитног центра, говорио је о професионалним квалитетима потпуковника Иштвана Канаса, који је у Центру био командант Ескадриле за летна испитивања.

Прва служба Иштвана Канаса била је у Подгорици, где је каријеру започео на дужности наставника летења. Квалитетним радом, храброшћу, поузданошћу, колегијалношћу и урођеним летачким вештинама, доказао се као вансеријски пилот и старешина. Од 2004. године, Канас је радио је у Техничком опитном центру у Батајници, где је значајно допринео испитивању ваздухоплова. Иза себе је оставио супругу Пирошку, кћерку Лауру и сина Иштвана. Скупу су присуствовали чланови породице настрадалог пилота, родбина и пријатељи.

М. Галовић

-----------------------------------------------------------

Шутановац: Инсистираћу да комисија квалитетно уради посао

Министар одбране Србије Драган Шутановац изјавио је јуче да ће инсистирати да комисија која испитује узроке и околности удеса авиона на аеродрому у Батајници квалитетно уради посао.Такве комисије чине стручни људи, који су апсолутно независни у свом раду, рекао је Шутановац Телевизији Б92.

Он је нагласио да су у тој комисији само људи који се баве авионима - од пилота до њихових шефова и механичара на авионима, и да у њима нема политичара, ни људи из Министарства и да је „човек који је погинуо њихов велики пријатељ“ и да „нема никакве могућности да направе неки извештај који неће бити тачан“.

Шутановац је истакао да је ово за њега сасвим нова ситуација, да није ни претпостављао да тако нешто може да се догоди, да је од тога колико ће тај посао трајати важније да се уради квалитетно и да је лоше лицитирати у јавности када ће то бити готово.

Он је навео да је реч о авиону који је стар 19 година и прошле године ремонтован на 1.000 сати летења, да у свим ваздухопловствима у свету постоје авиони који су стари 19, 20 и више година и да су домаћи „мигови“ произведени 1986. и старији три године од овог „супергалеба“.„Спекулација да је овај авион био у било каквом проблему јасно не стоји, јер тај авион је један од најбољих 'супергалеба', које имамо и он је служио као показни и опитни“, нагласио је министар и додао да је и пилот, који је на том авиону летео, био један од најстручнијих у Војсци Србије.

Он је истакао да је тај авион произведен у бившој Југославији и да је својевремено чак постојало интересовање и у САД да га купе као школски.

Танјуг

објављено: 26/09/2008

Последњи коментари

ja on | 25/09/2008 23:26

"Инсистираћу да комисија квалитетно уради посао", rece Sutanovac. Cistim logikom zakljucujem da su postojale, i postoje (razno)razne komisije koje ne rade kvalitetno posao koji im je povjeren.

BELA VISTA | 26/09/2008 13:08

Kada razmislim:ne izgleda mi nimalo logicno da piste aerodroma nisu nadzirane video kamerama.Najopasniji dio leta su poletanje i sletanje.Danas su video kamere relativno jeftine i mogu vremenski izuzetno dugo snimati na razlicite medije.Centri velikih svjetskih metropola su pod video-nadzorom;gledao sam to cak i u gradskim autobusima i metrou.Prilikom nedavnog rusenja putnickog aviona pri samom poletanju u Spaniji bilo je receno da nema video snimka.Potom je neko kriomice dao novinarima snimak sa jedne aerodromske video kamere za nadzor.Kvalitet nije bio profesionalan, ali se mogao vidjeti tok tragedije.To je sigurno pomoglo strucnjacima da dodju do zakljucka sta je uzrok nesrece.Volio bih da neki strucnjak izjavi da li postoje nadzorne kamere na civilnim i vojnim aerodromima;te zbog cega ne - ako ih nema.

terramare  | 27/09/2008 21:40

Ne zelim da kao obican gradjanin dajem saucesce preko nivina, zao mi je coveka, njegova smrt je bila potpuno nepotrebna. Ja se pitam ko je dosao na ideju da se organizuje takav miting ? Zar ti ljudi ne citaju novine, i ne znaju koliko se nesreca dosda dogodilo na slicnim mitinzima, i koliko je nevinih gledalaca izgubilo zivote. Rizik je suvise veliki i apsolutno nepotreban.Jedan metar, jedna sekunda odlucuju o zivotu i smrti, ima drugih mogucnosti publici nesto prikazati.