Књигу у шаке

Одмах да кажемо – студенти јесу у праву: школарине јесу превисоке и имају смисла предлози да се омогући бесплатно студирање свима који то желе на првој години, па ко се покаже да вреди, ради – нека остане на буџету, а ко не – нека плаћа економску цену студија, јер не треба заборавити и муке које муче факултети, нарочито сваке зиме. Такође су у праву и када траже да сви који су стекли 48 бодова добију буџетски индекс, зато што им је влада тако обећала прошле године и зато што је то омогућено већини њихових колега. Међутим...

1.Правила студирања по Болоњи су уведена законом из 2005. године, укључујући и фамозних 60 бодова. Држава од тада на притисак студената и њихових родитеља сваке године спушта уписни праг, јер је пролазност катастрофална.

2. Аргумент студената је да се до 60 бодова тешко стиже јер факултети нису реформисали своје наставне планове и програме. Тачно. Али је тачно и да је најбоља ефикасност управо на најтежим факултетима, што доказују анализе које ради Ректорат последњих неколико година (математика, архитектура, електротехника, физичка хемија...). Друштвени факултети, који су и најмасовнији и одакле обично полазе све студентске буне, на зачељу су листе и по оценама и по времену потребном за добијање дипломе.

3. Студенти протестују, готово по правилу, на почетку школске године. Правила студирања и школарине била су позната и у јуну. Осим тога, цена студија није мењана неколико година. Не кажемо да је индекс јефтин, тешко се данас живи са мање од просечне плате, али то би баш требао да буде разлог да се јаче загреје столица и олакша родитељска мука.

4. Брзо живимо, па брзо и заборављамо. Сетимо се у каквим су условима студирале генерације деведесетих – санкције, ратови, избеглице, празни рафови, плате од шест марака, бомбардовање, па се и тада учило и плаћало, а слика високог образовања је била потпуно другачија. Студенти нису имали тако широк избор када су у питању факултети, високе школе и смерови.И тада су били застарели наставни планови и програми, стручних предмета је било јако мало, ако их је и било, практичан рад је био раван нули, а примера ради, на новинарству су примали само 30 студената, и то је био једини смер те врсте у земљи. И тада није било посла.

5.Такође је чињеница да се протести студената толеришу последњих неколико година због убирања политичких поена. Увек је нека изборна година и ко год био на власти, после искуства из Слобиног времена, више никоме не одговара да има младост на улицама, макар их демонстрирало само 200.

Поента је: књигу у шаке – и професори и студенти. Први да би их реформисали у складу са захтевима модерног времена, а други да би што пре дошли до дипломе, јер то би ваљда и требало да буде циљ, уз знање које се стиче, наравно. Вечитих и лоших студената је увек било и биће. Ствар је у томе што их не треба слушати само зато што су најгласнији, на уштрб оних који ћуте и уче. Зато је највећи кривац држава која се не придржава сопствених закона. Када их она буде поштовала, поштоваће их и њени грађани. А тада неће бити потребе да било ко буде на улици.