Контроверзни игуман

Отац Симеон Виловски (1963), рођени Београђанин, већ је у медијима добио биографију достојну „контроверзног бизнисмена” – доводи се у везу с проневерама великих сума новца, неовлашћеним поседовањем станова и кућа, злоупотребама службеног положаја, па и спектакуларним бекством преко државне границе с кофером пуним поверљивих докумената.

Протосинђела Симеона, духовног настојатеља манастира Бањска и личног секретара владике рашко-призренског Артемија, траже сада и црквене и световне власти, а новинари већ тврде да знају шта би то чланови Светог архијерејског синода и истражни органи желели да га приупитају. На пример, да ли је истина да је 700.000 динара од пара из хуманитарних акција искористио да себи повеже стаж? Да ли је потписивао спорне рачуне Епархије рашко-призренске и одобравао плаћање 100.000 долара месечно лобистичким кућама у Америци? Има ли приватне рачуне на које је пребацивао епархијски новац и средства из хуманитарних фондова?

Претпостављамо да отац Симеон, када се замонашио 1991. године у манастиру Црна Река, није ни сањао да ће га двадесетак година касније прозвати фаталним човеком који је упропастио једну од, иначе, најугроженијих епархија СПЦ. Он је један од малобројних монаха с две универзитетске дипломе: с Теолошког факултета у Атини и београдског Економског факултета. Вероватно да су у још мањем броју монаси који су навођени као један од разлога да њихов епископ буде привремено смењен са епархијских дужности.

Завидно универзитетско образовање и монашки „стаж” који је градио у манастирима Високи Дечани и Бањска нису много допринели његовом угледу у СПЦ – замрачиле су их бројне афере које се већ дуже време везују за име оца Симеона.

Августа 2008. године братство манастира Високи Дечани дало му је до знања шта мисли о њему и његовим пословима: у физичком обрачуну задобио је прелом пете уз објашњење дечанских монаха да су били принуђени да га физички удаље из манастирског дворишта и да га виде као главног кривца за несугласице између владике Артемија и његовог викарног епископа Теодосија.

Ни Свети архијерејски сабор није му био нимало наклоњен: одлуком из 2006. године највише црквено тело затражило је да отац Симеон буде рашчињен и изведен пред црквени суд. На терет му се стављало лагање синодске комисије која је и тада испитивала финансије епархије, али и уношење нереда међу клир Епархије рашко-призренске.

Владика Артемије одбацио је оптужбе на рачун свог секретара, називајући их неутемељеним.

Да ли је епископ Артемије имао чврсте доказе за своје тврдње или је био „запоседнут од стране једног човека који је опак и посесиван”, како је игумана Бањске описао привремени администратор Епархије рашко-призренске владика Атанасије? Када је требало да оца Симеона заштити од синодских оптужби, епископ Артемије није се либио да то учини. Сада, када се владика нашао у тешком положају и када треба канонски да одговара због стања у својој епархији, његов секретар је данима недоступан за бројна објашњења која траже црквене и световне власти.

Ј. Беоковић