Добра дијета је она када особа која жели да изгуби вишак килограма није гладна, она која се лако држи и која може да се држи дуго времена. Ово је дефиниција дијете др Бранка Јаковљевића, професора са Института за хигијену Медицинског факултета у Београду. У спортском жаргону, др Јаковљевић воли да каже како је „дијета дисциплина у којој је важно ко ће дуже издржати, а не ко ће брже остварити циљ”. Зато овај лекар нема много речи похвале за различите дијете о којима читамо у новинама, а којима смо сваког лета бомбардовани.

– Својим пацијентима, особама с вишком килограма не саветујем да се упуштају у самостално држање дијета, јер ми искуство казује да се то најчешће заврши лоше. Смењују се периоди када особа прво гладује и мучи се, а затим улази у период када претерано и неконтролисано једе, па се килограми брзо врате. Дијете из новина углавном нису засноване на медицинским сазнањима, већ да привуку пажњу и знатижељу читалаца. Дијете које су засноване на калоријском уносу мањем од 1.000 калорија дневно нису добре, јер се не могу држати дуго и за особу значе велики енергетски дефицит – каже др Јаковљевић.

Најпрепоручљивије су балансиране дијете, под лекарским надзором, са дневним уносом од 1.300 до 1.400 калорија, што је, наравно, увек индивидуално прилагођено особи, а оне могу допринети да се месечно губи од два до шест килограма. Наравно, колико ће килограма неко изгубити зависи од метаболизма, евентуалне физичке активности, посла којим се та особа бави…

 Професор Јаковљевић каже да је основа сваке дијете заправо време. Вишак килограма не може се решити за месец дана. Некој особи је потребно и година, а онима који су екстремно гојазни и две године. Дијета, по тврдњи др Јаковљевића, не мора да буде мучење, али захтева дисциплину и промену у начину исхране на дуги рок.

Дијете су као мода – стално стижу нове, старе заборављамо, а многе су постале познате, јер су их прославиле личности са естраде, филма или политике. Дијету у којој је прописано да се у току дана не једе ништа друго осим хране из теглица са кашастом дечјом храном прославиле су, на пример, глумице америчке серије „Очајне домаћице”, а прихватиле су је многе жене широм планете. Мале посуде немају много калорија, не садрже адитиве и конзервансе. Већина ових беби кашица није ни слана, ни слатка (дакле, прилично су бљутаве), садржај чине ситно сецкано или млевено поврће и месо, док угљених хидрата нема.

Др Јаковљевић. уз примедбу да је оваква дијета за наше материјалне прилике скупа, примећује да се још није проширила међу нашим женама, док је позната Беверли хилс дијета доживела приличан фијаско. Суштина Беверли хилс дијете, како објашњава др Јаковљевић, јесте да се у највећем делу дана искључиво једе воће, а тек при крају дана хранљивије намирнице. Међутим, главни недостатак је велика количина угљених хидрата унетих кроз воће, а у другом делу се уноси превише масти.

Чувене дијете с купусом, о којима смо читали у новинама, такође не могу дугорочно да реше проблем вишка килограма. Седмодневни план који се углавном састоји у томе да се давимо у куваној купус чорби јесте за праве мазохисте, али гарантовано односи пет килограма недељно. Дијета је постала славна још осамдесетих година прошлог века. Др Јаковљевић каже да се ова лоша, монотона, неукусна дијета коју прати глад не може дуго држати, а не обезбеђује елементарни унос есенцијалних амино киселина (протеина) и есенцијалних масних киселина.

Свакога лета у новинама поново оживи интересовање за Еткинсову дијету, која нам дозвољава да једемо неограничене количине меса са салатама, али да сасвим избацимо или максимално смањимо унос хлеба и колача, кромпира, тестенина, пица, дакле угљених хидрата. Бизарно, али функционално можете да једете и два килограма меса на дан, али ни парче хлеба. Тело је, када нема угљених хидрата, присиљено да троши нагомилане масти, односно сало и губи се у тежини.

Др Јаковљевић каже да није уопште реч о дијети из новина, већ о медицинској кетогеној дијети, познатој још од половине прошлог века, али коју је Еткинс у својој варијанти писао за Американце, па је засноваа на неограниченим количинама меса, јаја, сланини…

Кетогена дијета је посебни режим исхране са смањеним уносом угљених хидрата који доводи до стварања кетонских тела у организму, што је последица разградње масних наслага. Почетни успех је најјачи управо код Еткинсове дијете, али се после два-три месецањен ефекат не разликује се од уобичајених медицински балансираних дијета, а треба имати у виду да Еткинсова дијета има бројне мане и да се не може спроводити без стручног надзора. Може утицати на функцију бубрега и јетре. Смањују се и алкалне резерве у организма, што је у вези с појачаним губљењем веома битних минерала, попут магнезијума и калцијума, па то може да има и штетни ефекат на кардиоваскуларни систем и коштано ткиво. Еткинсову дијету не смеју држати особе са оштећеном функцијом јетре или бубрега, указује др Јаковљевић.