Друштво
Лоше везе науке и привреде
Како је пропала домаћа фирма за производњу инкубатора и зашто није заживела домаћа технологија за контролу пламена у термоелектранама
Чачак – Наука и привреда у нашим условима јесу два брата која се не познају, и наука се у привредном животу појављује само као једна ставка у трошковима пословања. Наша привреда превасходно је везана за продају јефтине радне снаге кроз производе ниског степена уграђеног знања и малих профитних стопа, а идеје за нове производе привредници купе на сајмовима по Европи и свету.
Ово су уводне оцене радне групе Националног савета за научни и технолошки развој која се посветила теми „Наука – привреда, анализа стања и предлог мера”. Тај материјал представљен је јуче на заседању НС, одржаном у сали Института за воћарство у Чачку. Председник НС, професор др Вера Дондев, саопштила је да је ово први пут да се седница овог форума држи ван просторија српске Владе.
– Многи научни пројекти у нас сада су усмерени ка моделирању процеса у великим системима, врло мало ка освајању нових производа. За наредну годину у Србији је планирана набавка велике количине истраживачке опреме, и можда ће то донети позитивне промене – истакла је др Вера Дондев.
AАкадемик Зоран Петровић са Института за физику, подсетио je да је наша привреда „у старо доба навикавана да јој држава кредитима купује опрему и технологију у иностранству”, али је ипак постојао један добар изузетак. Војна индустрија је крајем прошлог века успела да створи производе врло високе технологије, као што је тенк М-84, „један од најбољих на свету”.
Академик је навео још два случаја из наше праксе о везама науке с привредом:
– На основу истраживања у једном институту створена је домаћа фирма која је са успехом освојила производњу инкубатора за породилишта. Производ је био квалитетнији и јефтинији од увозних, направљено је око 30 уређаја али се фирма угасила, због недостатка новца и притиска увозничког лобија, иако је могла да направи и стотину инкубатора и изађе на страна тржишта. Сада, ево, у Србији се води акција за набавку инкубатора, наравно набавку из иностранства, и тако развијамо неку страну компанију.
И у другом случају реч је о врхунском српском производу:
– Технологија за контролу пламена у термоелектранама изванредан је пример сарадње Електропривреде Србије, Института „Михаило Пупин” и Електротехничког факултета. Ми имамо све услове да направимо опрему за контролу гасова, али кад нема новца онда све то мора да се купује од „Сименса”.
-------------------------------------------------------------------
Раздвојити средстава за рад од новца за плате
Радна група нанизала је бројне примедбе око финансирања привредног и технолошког развоја у Србији. Средства која се улажу у развој нису ни мала али јесу расцепкана, на Министарство економије, Националну службу за запошљавање, Министарство за просвету и науку, Националу агенцију за регионални развој и на општине, које такође капиталом подстичу отварање нових предузећа. Академик Петровић сматра да је неизбежна промена прописа у овој области и да је неопходно раздвајање средстава за рад од средстава за плате.
Последњи коментари
Lijepo je i ohrabrujuće čitati ovakve dobre vijesti iz Srbije.Samo tako i ne stojte u mjestu.Kao što sam neki dan pisao Srbiji,pored ostalog nedostaje i "kičmeni stub razvoja"a to je,uz saradnju sa naučno-istraživačkim organizacijama,izrada dugoročne strategije razvoja.Ona bi trebala da ima veoma fleksibilan karakter,i da pored privrednog i ekonomskog razvoja obuhvati i sve druge vitalne komponente razvoja,kao napr.pravnog sistema,socijalne politike,fiskalne politike,privrednihzemljišnih,kadrovskih i drugih resursa,itd.Sve to danas ima posebnu težinu unutar svijeta koji prolazi kroz vrtlog globalističkih metamorfoza,kao i kroz ekonomsku,finansijsku,socijalnu,pravnu,i ko zna koju sve ne krizu.Potrebno je da se urade odbrambeni mehanizmi,da se ne čeka na pomoć od drugih,ili življenje na veresiju.S.R.






