Сремска Каменица – Срчани напад, хитан пријем и речи хвале за помоћ лекара и комплетног особља Института за кардиоваскуларне болести Војводине (ИКВБВ) у Сремској Каменици три су заједничке тачке за три веома различита пацијента које је екипа „Политике” затекла током посете овој установи.

Сенка Милојковић (28) борави овде више од 12 дана, а донета је због срчаног напада и два дана је провела на интензивној нези.

– Пореклом сам из Куршумлије, али живим у Новом Саду. Бавим се хотелијерством. Имала сам јак срчани напад, али сада се осећам много боље. Први пут сам у болници. За све имам само речи хвале. Све је на изузетно високом нивоу – од лекара и пажње коју добијам до комфора и хигијене – каже Сенка.

Добро расположени пензионер Милан Егић (66) из Новог Сада корацима „премерава” дуги ходник. Седа коса му је мало порасла, али није чудо, овде је већ два месеца – после инфаркта урађен му је двоструки бајпас, а због поремећаја срчаног ритма уграђен му је и пејсмејкер.

– Пао сам и хитно сам превезен овамо. Не сећам се 22 дана свог живота, а ево ме, на ногама. Чекам да идем кући. Чудо. Пресрећан сам. Када сам дошао свести, у соби око мене били су насмејани лекари и медицинска сестра – прича Милан, који каже да ће га лечење коштати око 30.000 динара. Надлежни нам касније објашњавају да је то само зато што је овом пацијенту уграђен пејсмејкер, за који се плаћа процентуално учешће.

У коронарној јединици затичемо Миливоја Михајловића (82). Прошао је пријем и хитну службу.

– Примљен је због губитка свести и поремећаја срчаног ритма – каже млада докторка Андреја Гвозденовић, која нема много времена за новинаре.

Чикица налази снаге да нам објасни да је од позива Хитне помоћи до пријема све прошло добро.

У Институту за кардиоваскуларне болести Војводине је сваког дана као у кошници, а ту су и мајстори: журно се ради на реконструкцији коронарне јединице која би требало да буде завршена до краја овог месеца, а до краја године сви се надају завршетку радова и коначном усељењу у дуго чекану „Каменицу 2”

Главна сестра ИКВБВ-а Радмила Радановић, која овде ради већ 27 година, показује нам нове доплер апарате, пријемну службу, собе, чиста купатила.

– Кабинет за доплер до пре неколико година био је један мали сужен простор, без прозора, а данас имамо два најсавременија доплер апарата за преглед крвних судова врата и ногу, паралелно раде и дневно се обави и 40 прегледа – прича Радмила.

Поред нас промичу колица са књигама. Откуд толико књига у болници? Објашњење стиже од Горана Трајковског, задуженог за односе са медијима:

– Сваког дана кроз све собе прође приручна библиотека са каталогом. Пре три година основали смо библиотеку, из које болесници могу да изнајме неку од 7.000 књига и прекрате дуге болничке дане. Тако се звала и наша акција, а део је пројекта хуманизације болница. Направили смо и галерију, одржали десетак концерата – каже Трајковски.

Библиотекарка „Каменице” Душанка Кнезовић каже да људи који су оперисали срце, најчешће читају роман „Ловац на змајеве”, књигу Ђорђа Балашевића, дела Трејси Шевалије, али и Исидоре Бјелице.

У биохемијској лабораторији ради 16 апарата, од којих су неки последња реч медицинске технологије. Начелница магистар Јасна Босић објашњава како за само 15 минута добијају резултат да ли је пацијент који је примљен у хитну амбуланту доживео инфаркт или не.

Мало је позната чињеница да се у згради која је позната као „Институт Каменица”, заправо налазе три „станара”: Институт за плућне болести, Институт за онкологију и Институт за кардиоваскуларне болести, а овај трећи је некако увек убирао највећу славу и медијску пажњу, нарочито у време када је директор био кардиохирург професор Нинослав Радовановић, а пацијенти су стизали из Словеније, али и Либије.

– Ми данас негујемо тимски дух. Било би тужно да неко ко је био учитељ у овој кући није створио боље стручњаке од себе. Кардиологија и кардиохирургија су најбоље када је раде тимови. Годишње овде урадимо 1.300 операција у три операционе сале. Свакога дана на програму имамо шест операција које ради шест хирурга. А кад је реч о слави, никада нисмо престајали да будемо славни, захваљујући добрим темељима, што нам је омогућило да се развијамо као модерна, европска установа која прати трендове – каже за „Политику” директорка ИКВБВ-а проф. др Нада Чемерлић-Ађић, која је већ шест и по година на челу установе.

Признаје да је са својим тимовима радила напорно, да је од свих тражила пожртвованост и ентузијазам, да долази на институт у пола седам ујутру, а одлази предвече. Каже нам да је зову и „агресивна Сремица”, вероватно зато што се лавовски борила да у будућој згради „Каменица 2” ИКВБВ-а добије два нова спрата.

– Када је 1977. године усред шуме, а због повољне руже ветрова, по угледу на словеначку болницу „Голник”, саграђена ова зграда, у њој су на 9.000 квадратних метара смештени Институт за плућне болести, на следећих 9.000 Институт за онкологију, а наш институт је добио само 5.000 квадратних метара. То је било премало и тада – каже наша саговорница.

Она истиче да данас нико не чека на операцију дуже од три месеца и да само медицински разлози одређују да ли је некоме операција потребна данас или за шест месеци.

-------------------------------------------------------------------

Спремни за трансплантацију срца

– „Каменица” је спремна да ради трансплантације срца, али програм трансплантације срца не зависи од једне установе. То је стратегија развоја здравства одређене земље. Када се сви услови буду стекли и када Министарство здравља определи и нашу установу за ове операције, ми ћемо их радити – каже директорка ИКВБВ-а.