Kontraobaveštajna zaštita jedinica zadatak VBA (Foto Beta)

Srbija je jedinstvena država u svetu u kojoj bivši šefovi „tajnih” službi pišu memoare i objavljuju kolumne u novinama, gde se neki šefovi „tajnih” službi u skandaloznim novinama sumnjiče da su mikrofilmove sa tajnom arhivom odavno prebacili na Zapad, zemlja u kojoj verovatno svi bivši šefovi i vojnih i civilnih „tajnih” službi imaju svoje privatne dokumentacije „zlu ne trebalo”, i gde se sve te službe u javnosti i dalje nazivaju „tajnim”, iako se znaju i imena tih službi i adrese i imena i fotografije šefova službi...Jer, mi smo zemlja „ako me se sete, sete”.

Da li su, dakle, „tajne” službe vojske u Srbiji danas bez ikakve kontrole? Pitanje se ponekad postavi u javnosti, ponekad se za to „zakači” nevladin sektor, poneka stranka i neki centri moći u inostranstvu. No, generalno gledano da li su igde u svetu obaveštajne i kontraobaveštajne službe apsolutno pod kontrolom političke vlasti? To, naravno, zavisi od tipa političkog sistema, stepena demokratije i stepena bezbednosnog obrazovanja onih koji institucionalno treba da kontrolišu te službe.

Kada je u pitanju Vojska Srbije, njena Vojnoobaveštajna agencija, VOA, i Vojnobezbednosna agencija, VBA, organizaciono su u sastavu Ministarstva odbrane, i šefovi tih službi svoje izveštaje predaju ministru odbrane. Teško je pretpostaviti da bi šefovi tih službi zaobišli ministra u svojim izveštajima, jer to se brzo otkrije. Prema Strateškom pregledu odbrane iz 2007. godine tadašnja ekipa iz Generalštaba i Ministarstva odbrane predlagala je ujedinjenje VOA i VBA u jednu službu, koja je po tim idejama trebalo da ima oko dva odsto od ukupnog brojnog stanja vojnika u oružanim snagama. Budući je broj vojnika tada bio projektovan na 21.000 pripadnika, tako planirana ujedinjena VOA i VBA u jednoj službi imala bi ukupno 420 ljudi.

Nigde u svetu nema primera da su te dve službe spojene u jednu, ni u malim ni u srednje velikim državama. O velikim zemljama da i ne govorimo.

Državni sekretar za politiku odbrane Dušan Spasojević odbacio je planirani model spajanja VOA i VBA, i naložio da se nekadašnji model tih službi u JNA modifikuje za današnja vremena, jer se po njemu pokazao kao „bolji i funkcionalniji” od predloženih rešenja. Jer, sada imamo situaciju da je VBA odvojena u jedinicama vojske Srbije, zapravo, samo formalno i da oficiri VBA imaju svoja radna mesta u jedinicama, ali nisu i deo komandnog lanca. Nekada su oficiri KOS-a bili raspoređeni po jedinicama JNA i odgovarali su prvo komandantu jedinice, pa tek onda svojoj „centrali”. Ideje o spajanju VBA i VOA potpuno su ignorisale kontraobaveštajnu zaštitu jedinica Vojske i bile su u funkciji isključivog „pokrivanja” obaveštajne aktivnosti. A to je vrlo opasna simbioza za moguće zloupotrebe.

Pitanja ko koga i uz čiju dozvolu može da prisluškuje, kakva je uloga u svemu tome sudske i izvršne vlasti, kakva je uloga budućeg generalnog inspektora kojeg imenuje vlada da kontroliše zakonitost postupanja obe agencije, političku, ideološku i interesnu neutralnost pripadnika VOA i VBA, a koji će za svoj rad odgovarati ministru odbrane – sve su to više pitanja iz korpusa demokratije, ili partitokratije jedne zemlje, a manje striktno vojna. Da ne zaboravimo, službe su vojne.

Novim zakonskim rešenjima uređuje se čitava ova oblast i stvaraju se instrumenti da ministar odbrane ima potpunu kontrolu nad svim segmentima sistema odbrane.

O da, kada će javnost dobiti odgovor zašto je dosadašnji šef VOA, brigadni general Zdravko Jelisavčić tri godine držan u statusu v. d. šefa VOA? U međuvremenu je dobio čin brigadnog generala, ali i dalje je bio v. d. šefa. I sada je penzionisan u statusu v. d. Šta to govori?