Врбас – Судбина троје малих Кашаија – Михајла (14), Наташе (12) и Николе (10), који су средином прошлог месеца остали без оца, а мајка их је напустила пре десетак година, о чему је „Политика“ писала почетком прошле седмице, никог не оставља равнодушним. Свакодневно се редакцији и нашем дописништву у Врбасу јављају читаоци из свих крајева Србије са жељом да им помогну, да их охрабре. И у овдашњој основној школи „Светозар Милетић“, чији су ђаци ово троје сиромашака, који не знају за друге оцене осим петица, многи се интересују како би могли да им се нађу у невољи, да им детињство учине колико-толико срећнијим.

Племенити људи нуде деци новчану помоћ, гардеробу, храну. Неки су, попут Марике Брукнер из Ђурђева и пензионерке Мирјане из Београда, изразили спремност и да их усвоје, да им обезбеде све услове за пристојан живот и школовање. А Београђанин Милорад Суботић (89), обавестио нас је да је јуче уплатио седамдесет хиљада динара на тек отворену штедну књижицу на име најстаријег Михајла.

Реаговала је и локална власт са педесет хиљада динара једнократне помоћи, а Јавно предузеће „Дирекција за изградњу“ најавило је да ће израдити пројекат да се у трошни и мемљиви кућерак у којем дечица живе уведе водоводна инсталација, изгради купатило, окрече просторије, замене дотрајала врата и прозори, постави ламинат или паркет на бетонском поду. И покућство је крајње оскудно, све ствари су старе и похабане, осим шпорета на чврсто гориво који су им пре неки дан купили њихови наставници и школски другари.

– Све бисмо лакше подносили само да имамо воду у кући. Недостаје нам купатило, па се купамо код тетке у комшилуку. Ни дворишни бунар више није за употребу. Пошто смо добили нови шпорет сада нам је барем топло, јер још имамо огрева који су нам донели добри људи, након што је тата умро. Све троје смо добили и нове патике од теткиних колега с посла. Стижу нам и пакети са храном, слаткишима, школским прибором – прича Наташа Кашаји, с грчем у грлу, сузних очију, покушавајући да искаже речи захвалности свима који су им помогли и изразили спремност да то учине.

Од директорке основне школе „Светозар Милетић“ Ружице Марковић, сазнајемо да су Михајло (ученик осмог разреда, Наташа (седмог) и Никола (четвртог), осим што од почетка школовања имају све саме петице, примерна и добра деца у сваком погледу. Надасве су скромни и одговорни и, као да преданим учењем покушавају да потисну муку и сиротињу које их прате од рођења.

У Центру за социјални рад у Врбасу, под чијом заштитом су ова деца била и пре него што им је преминуо отац Петар, пошто је он био незапослен и тежак болесник – предузели су све мере да им се обезбеди каква-таква сигурност. За почетак, добиће хранитељство, односно породични смештај, код тетке Весне Макивић, очеве сестре, која ће им бити одређена и као старатељ. Следоваће их и даље редовна социјална помоћ и надокнада за хранитељску фамилију.

-----------------------------------------------------------

Штедна књижица

На иницијативу многих читалаца „Политике“ који желе да помогну ову децу, како би се скупио новац да им се среди кућа, у првом реду да се уведе вода и изгради купатило, отворена је штедна књижица. Новац се може уплатити на име најстаријег Михајло Кашаија, а Центар за социјални рад одредиће законског заступника. Број штедне књижице: 355000320014724518, код „Војвођанске банке“ у Врбасу.