Манастири без монаха

Манастири Свети архангели код Призрена, Девине Воде код Звечана и Богородица Браинска код Медвеђе данас ће опустети. Комплетна братства ових светиња, заједно с појединим монасима из Сопоћана, Бањске, Сочанице и Дубоког Потока, без сагласности црквених власти напустиће Епархију рашко-призренску.

Како „Политика“ сазнаје, у овом другом таласу из ЕРП ће отићи још 18 монаха и пет искушеника. Свима је стигао писани одговор администратора, митрополита Амфилохија, да им се не одобрава канонски отпуст са образложењем да нема разлога за напуштање Епархије рашко-призренске.

„Писмено смо тражили да одемо из Епархије, јер смо изгубили поверење. После смене нашег духовног оца владике Артемија не видимо смисла да више останемо овде“, прича јеромонах Роман, настојатељ манастира Девине Воде, једног од саборних места монаха који планирају да оду с Косова.

У ову светињу код Звечана већ су пристигли монаси из Сопоћана и Бањске. Како каже отац Роман, сачекаће да им се придруже још монаси Светих архангела, Богородице Браинске и Дубоког Потока.

„Одмах после Свете литургије кренућемо, али у разним правцима. Половина ће се привремено придружити ’црноречанима’ који се налазе у селу Лозница код Чачка. Неће бити проблема за смештај осталих, јер нас зову људи и нуде нам своје куће“, каже настојатељ Девиних Вода, свестан да ће их због овог поступка Црквени суд рашчинити и вратити у ред лаика.

Иначе, сестре које су самовољно напустиле манастир Кончул и део братства из Црне Реке добили су крајем прошле недеље и писмени позив да се у року од седам дана врате у манастире, у противном биће предати епархијском црквеном суду.

У заштиту монаха којима се не допушта да крену за својим „духовним родитељем“, владиком Артемијем стало је двадесетак професора универзитета, свештеника и писаца. Они ће данас упутити отворено писмо епископима СПЦ под називом „Прозба за удомљавање монаштва Рашко-призренске епархије“.

„Десетине монаха и монахиња одлазе из царских и краљевских лаври које су у најтежим годинама сачували, из најплоднијих духовних расадника Српске цркве, идући за својим пастиром добрим, јер његов глас чују и његове речи разумеју (Уп. Јн. 10, 14 – 16). Сва њихова кривица састоји се у томе што не желе да буду духовни сирочићи, који ће своје душе оставити без истинске очинске бриге, оног који их је призвао у манастирске пустиње и кроз кога су спознали Спаситеља”, поручује се у овом апелу архијерејима.

Потписници писма моле епископе да ове монахе који сада напуштају манастире приме под свој владичански омофор: „Пружите милост онима који су прогнани због одбране предања наше свете Цркве, јер ћете тако потврдити речи светог владике Николаја, да „тамо где има праве вере, има и праве милости“.

Један од потписника отвореног писма, професор теорије књижевности др Слободан Костић из Косовске Каменице каже да Свети архијерејски сабор мора да нађе решење и смести негде ове монахе.

„Ако је црквена извршна власт без суда и одбране осудила владику Артемија и отерала са Косова знала је да ће за њим кренути и његова духовна деца. Овде се не ради о побуни већ о оданости духовном оцу и вери у Христа. Већину њих и лично знам, јер сам им био на монашењу. Они су без калкулисања кренули за својим духовним родитељем и зато им треба помоћи”, објашњава професор Костић који у СПЦ има и чин ипођакона.

М. Пешић