Манастире данас обилази велики број људи – од посетилаца који се надају да ће им обилазак светиње помоћи да оздраве, до туриста који манастир гледају само као верски културно-историјски споменик. Број посетилаца у манастиру Милешева понекад је суботом и недељом и до 1.500 људи, каже мати Ана, старешина манастира. Лети светињу највише походе породице које одлазе на море или се отуда враћају, а током целе године Милешева је на уобичајеној маршрути поклоника који иду на Острог.

– Посетиоце имамо преко целог дана, некада и пре шест сати ујутру када почиње литургија и када отварамо манастирске двери. Долазе нам људи из Крајине, Немачке, Швајцарске, Срби из дијаспоре. Увек је неко у цркви када група дође, будући да се у Милешеви чувају велике светиње, мошти три светитеља – каже мати Ана.

Нека од монахиња или духовник отац Нектарије задужени су у овом манастиру да дочекају госте, објасне им све оно што их интересује, а у гостопримници сестринство им најчешће спреми и послужење.

– Поједини људи су и даље немарни, не воде рачуна о томе да су дошли у посету великој светињи, да пролазе поред ћивота у којем је рука Светог Саве, долазе у шортсевима, голих руку и рамена, у цркви држе руке на леђима – упозорава мати Ана.

Свако је добродошао и у манастиру Ђурђеви ступови у Расу код Новог Пазара.

– Они који осећају потребу могу и да преноће, а већ је уобичајено да посетиоце дочека неко од монаха, исприча им историјат манастира, али и да им објасни све што их занима – кажу у братству овог манастира.

Монаси истичу да посетиоци најчешће долазе викендом, све се ређе дешава да им неко дође неприкладно обучен, а они који због недовољне информисаности или из неких других разлога дођу тако могу да се обуку у манастиру.

Међу путницима који походе манастире има све више млађих људи, разлози да се крене пут светиња су верски, духовни, образовни, здравствени, путују и верници и атеисти, и припадници других вероисповести, и домаћи туристи и странци. Надлежни кажу да би тешко могли да издвоје најчешће посећиване светиње, на том списку се некако увек нађу Острог и Хиландар, а у програму путовања су често и фрушкогорски и овчарско-кабларски манастири, Лелић, Милешева, Студеница, Жича, Ђурђеви ступови... Манастири на Косову и Метохији такође би могли бити додати овом списку, али туристички радници кажу да због компликоване процедуре око организације ретко воде групе тамо.

Сваку групну посету мора да одобри старешина манастира како се не би реметио ред и монашки живот, објашњава Горица Ђорђевић, директор туристичке агенције „БГ Лаки тревл”.

– Када се уговори време посете, мора се поштовати и кодекс облачења у светињама, који обично захтева мараму на глави и дугу сукњу, дуге панталоне и дуге рукаве, али посетиоци треба да воде рачуна и о свом понашању. Многи знају како се треба понашати у оваквим приликама, а они који не знају, у нашој агенцији добију основна обавештења – каже Ђорђевићева.

Велико интересовање за посету манастиру Острог наша саговорница објашњава, између осталог, и веровањем да мошти светог Василија, које тамо почивају, имају исцелитељске моћи. Под Острог своје клијенте води и Ненад Вујовић, директор агенције „Вујовић спид” из Обреновца, који каже да интересовање у његовом граду за верски туризам није толико велико као у Београду.

– Много људи креће са нама на пут да би посетили оца Јоила у манастиру Светих Кирила и Методија код Колашина. Он је годинама био чувар кивота светог Василија Острошког, врло је виспрен и много људи креће на пут са жељом да поразговарају са њим – каже Вујовић.

Сандра Момчиловић из београдске туристичке агенције „Сани трејд” води путнике у обиласке манастира на пролеће и у јесен и каже да има много заинтересованих, међу њима и Руса и Грка.

– Најчешће организујемо да се преноћи у неком од оближњих градова, а туристе водимо у манастире у централној и југозападној Србији. Већина путника зна како треба да крену на пут и да морају бити адекватно обучени, али и монаштво зна да се деси да неко путује у тренерци, на пример, па испред већине манастира постоје корпе са сукњама, панталонама, мајицама дугих рукава које можете навући преко своје гардеробе – објашњава Момчиловићева.

Једина регистрована поклоничка агенција Српске православне цркве на нивоу целе Србије је „Доброчинство”, а, осим њега, постоје још само три сестринске агенције које раде на нивоу епархија бачке и шумадијске, као и Митрополије црногорско-приморске. Наши саговорници из „Доброчинства” кажу да од 1990. године, када је основано са првенствено мисионарским задатком, нису бележили периоде стагнације, као ни да бројни огласи и позиви на поклоничка путовања који су облепљени на бандерама и аутобуским стајалиштима нису наудили њиховом пословању.