Свака десета особа у Србији незадовољна је квалитетом свог брака, показују резултати истраживања Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, спроведеног на узорку од 1.200 породица. У скици за портрет најнезадовољнијих супружника налазе се особе које имају између 35 и 39 година, у браку су између 15 и 20 година, имају високу или вишу стручну спрему, по занимању су службеници или техничари и живе у Београду или неком граду средње величине.

„Ако бисмо парафразирали мудрог Достојевског, који је тврдио да све срећне породице личе једна на другу и да је свака несрећна на свој начин, могли бисмо да констатујемо да су браком најзадовољније особе које имају мање од 24 године, у браку су између једне и пет година живота, имају завршену основну школу и имају ниска примања”, истиче др Мирјана Бобић, доцент на катедри за социјалну демографију и аутор истраживања о задовољству браком.

– Највише незадовољних је у старосној групи од 35 до 39 година и овај резултат се поклапа са статистиком која сведочи да се у том животном периоду дешава највећи број развода. Међу онима који су изразили незадовољство браком, односно партнерством, скоро два пута више је оних са дужим брачним стажом у односу на млађе брачне парове, што је сасвим разумљиво, имајући у виду да проток времена доноси и лепе и мање лепе догађаје. Када смо наше испитанике питали да наведу разлоге незадовољства партнером, углавном су жене биле те које су давале разна објашњења, међу којима предњаче аргументи типа – међусобно неслагање и лоше особине партнера. Посматрано према полу, међу „незадовољнима браком” наглашено је више жена (62 одсто) у односу на мушкарце (38 одсто), што је сасвим логично када знамо да су жене више сензибилисане за односе у приватном домену, да су склоније интроспекцији и да су критичније када просуђују о својим везама. Код „срећних” је ова полна равнотежа равномернија: 49 одсто мушкараца и 51 процената жена би поново бирало истога супружника – објашњава др Мирјана Бобић.

Када се посматра школска спрема испитаника, уочава се да најмањи удео незадовољних браком чине лица са непотпуном или потпуном основном школом, додаје наша саговорница. Потом следе испитаници са незавршеном средњом школом или са радничким квалификацијама, чији је удео међу „несрећнима” 13,6 процената. Сваки пети незадовољни има завршену средњу школу за техничка или стручна занимања, а сваки четврти диплому гимназије. Готово трећину незадовољних у браку чине испитаници са вишим или високим образовањем. Резимеа ради, што је ниво образовања виши, то је више незадовољних браком.

– Посматрајући социјалнопрофесионални статус испитаника, највећи удео незадовољних у браку долази из редова службеника и техничара, за њима следе стручњаци и слободне професије и незапослени, а потом политичари и предузетници свих нивоа. Нешто мање „незадовољних у браку” је међу радницима, пољопривредницима и домаћицама. Према материјалном статусу, највише несрећних долази из категорије средњег, а потом високог статуса, а најмање је несрећних на најнижим положајима – наглашава др Бобић.

„Истражујући квалитет сексуалних односа дошли смо до веома занимљивих закључака. Наиме, 73 одсто срећних парова изјављује да име редовне сексуалне односе. Међутим, занимљиво је сваки шести из категорије срећних ретко упражњава секс – односно једном месечно. С друге стране, код сваког трећег партнера који је незадовољан браком, секс је синоним за ’брачну обавезу’, док за 35 одсто њих секс представља ’успостављања блискости’ са партнером”, истиче др Мирјана Бобић.

Наша саговорница истиче да новац и даље представља највећи камен спотицања и узрок је конфликата и у породицама задовољних и у породицама незадовољних супружника. Она подсећа да најновији статистички подаци показују благи пораст опште стопе развода брака у Србији, што у преводу значи да се на сваких 100 склопљених, више од 20 бракова разводи.

-----------------------------------------

Преча борба за егзистенцију од емоција

Психолога Мају Петровић не изненађује најмаркантнији закључак овог истраживања – да су најсиромашније особе изјавиле да су најзадовољније браком и објашњава да ове брачне партнере повезује заједничка борба да прехране породицу и да јој обезбеде минималне услове за пристојну егзистенцију.

– Ови партнери немају времена да размишљају о сопственом (не)задовољству, јер су посвећени очувању породице. Морамо имати на уму да новац поткрепљује егоизам и да особа која је стекла велики материјали добитак може да почне да размишља у првом лицу једнине. Упоредо са зарађивањем новца „освајају” се нове социјалне улоге и поставља се питање да ли је породица и даље центар интересовања те особе – закључује наша саговорница.