Meni

Društvo

Marli u Sokolcu

Legendarni muzičar je jedan je u nizu slavnih ličnosti koje će dobiti spomenik na našim prostorima

Bob Marli

Posle Brusa Lija i Rokija Balboe, čiji su spomenici odnedavno postali zaštitni znaci Mostara, odnosno Žitišta, svoju skulpturu dobiće i Bob Marli. Statua rege ikone ukrašavaće od 23. avgusta ove godine Banatski Sokolac.

Spomenik Bobu Marliju biće zvanično otkriven drugog dana muzičkog festivala „Rok vilidž”, koji se već četvrtu godinu zaredom tradicionalno održava u ovom mestu. Posebno je interesantna činjenica da će na taj način ovo malo banatsko seoce ući u istoriju, jer će proslavljeni Jamajčanin prvi put dobiti spomenik na Starom kontinentu. Tako će legendarni muzičar postati još jedna u nizu slavnih međunarodnih ličnosti kojoj je na ovaj način ukazana počast na našim prostorima.

Ovaj trend je na prostorima bivše Jugoslavije započeo postavljanjem biste najčuvenijem kung fu majstoru na „velikom platnu” u Mostaru u septembru 2003. godine. Kada je naša zemlja u pitanju, Banat je već „ugostio” jednog velikana svetske kinematografije. Naime, u Žitištu je 18. avgusta 2007. godine otkriven spomenik najčuvenijem „filmskom bokseru”, Rokiju Balboi, kojeg je u istoimenom serijalu filmova tumačio Silvester Stalone. Meštani sela Međa, na granici s Rumunijom, pokrenuli su lane inicijativu da se izgradi spomenik čuvenom filmskom Tarzanu Džoniju Vajsmileru.

Globalni trend

„Sociolozi se u principu retko odlučuju da ’kumuju’ novoj društvenoj pojavi, ali ukoliko bih morao, ja bih ovaj fenomen označio kao neku vrstu postmoderne. U pitanju je fenomen koji je sastavni nusproizvod procesa globalizacije”, ističe dr Lazar Žolt, sociolog kulture i docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i dodaje da u ovom slučaju naša zemlja ne predstavlja izuzetak, već je u pitanju globalni trend.

„Ukoliko je društvo duže vreme bilo izolovano, utoliko ovaj fenomen uzima veći mah. Takav je slučaj sa gotovo svim zemljama istočne Evrope. Kada su u pitanju konkretni slučajevi u našoj zemlji, inicijatori podizanja bisti slavnih ličnosti uglavnom su mladi ljudi koji su iskreno oduševljeni stvarnim ili fiktivnim likovima poput Rokija Balboe, Brusa Lija i Boba Marlija. Zasigurno ima i drugih bitnih faktora, poput ekonomskog, ali to su već teme za predstavnike lokalnih vlasti”, kaže sagovornik „Politike” koji je dobro upoznat sa obe priče o spomenicima u Banatu.

Milan Agbaba, predsednik mesne zajednice Banatski Sokolac, ističe da je ideja za izgradnju spomenika Bobu Marliju potekla od njegovog sugrađanina Mirka Miljuša – inače organizatora „Rok vilidž” festivala, i dodaje da su gotovo svi, od lokalnih meštana, do čelnih ljudi opštine Plandište kojoj Sokolac pripada, ponosni na činjenicu da će prvi spomenik čuvenom jamajčanskom muzičaru u Evropi nići baš u njihovom mestu. Agbaba kaže da su sam festival, koji se održava već četvrtu godinu zaredom, i dolazak četiri hiljade posetilaca velika stvar za mesto koje ima 367 stanovnika, kako kazuju podaci sa Interneta.

Mirko Miljuš je rodom iz Banatskog Sokolca gde je živeo do četrnaeste godine. U rodnom mestu žive njegovi roditelji i brojni prijatelji, pa je, kako kaže, skoro svaki vikend u Sokolcu. Dugo je bio u inostranstvu, a danas živi i radi u Beogradu. „Priča o spomeniku Marliju je malo drugačija od drugih priča iz globalnog fenomena ’nicanja’ spomenika na našim prostorima”, započinje razgovor za „Politiku” Miljuš.

Spomenik u boji

„Otkud ideja za izgradnju spomenika i otkud baš Bob Marli? Da bih čitaocima dao adekvatan odgovor na ova pitanja, prvo bih morao navesti nekoliko stvari karakterističnih za ovaj deo Banata i za sam Banatski Sokolac. Ovaj deo Banata predstavlja jednu multietničku i multikulturalnu sredinu. Ovde, u etničkom smislu, postoje čisto srpska, rumunska, mađarska i slovačka sela, a ima i ljudi iz Hrvatske, Albanije i Makedonije. I u periodima najgorih dešavanja u proteklih 25 godina na prostorima nekadašnje SFRJ, građanskih ratova i brojnih političkih kriza, u ovoj regiji nikada nije bilo problema te vrste, što je za ponos. Mislim da ceo ovaj kraj predstavlja dobar primer kako se može živeti lepo i složno. Banatski Sokolac se nadovezuje na ovu priču jer u centru ovog mesta, kod osnovne škole, već postoje dva spomenika – palim borcima Prvog i Drugog svetskog rata. Kuriozitet je u tome da ta dva spomenika, do dan-danas, stoje jedan pored drugog i ’odupiru se zubu vremena’, a nikada nisu bili skrnavljeni. Štaviše, ljudi ih održavaju, čuvaju i paze. Zato smo svi zajedno rešili da izgradnjom trećeg spomenika, legendarnom jamajčanskom muzičaru, ukažemo na to da bi međuljudske odnose, uvek i na svakom mestu, trebalo rešavati na miran i nenasilan, ljudski i civilizovan način. Treba graditi, a ne rušiti mostove, u svakom smislu te reči”, ističe Miljuš i dodaje da je, kada je izneo svoju ideju prijateljima, bilo i drugih predloga, poput, recimo, spomenika Džimu Morisonu ili Džimiju Hendriksu.

Spomenik će izvajati Davor Dukić, akademski vajar iz Zemuna. „Gitara u jednoj ruci i visoko podignuta druga ruka stegnuta u šaku uvek su bili njegov zaštitni znak. Takav će biti i spomenik”, kaže Miljuš i dodaje da su gotovo dve trećine radova na spomeniku gotovi. Iako je Jamajčanin bio visok 168 santimetara, „naš” Bob Marli će biti visok blizu dva metra, tačnije za oko dvadeset odsto viši nego što je muzičar u stvarnosti bio.Spomenik će biti rađen tehnikom nalik onoj kojom je rađen spomenik Zoranu Radmiloviću, odnosno biće u boji.

Vest o otkrivanju spomenika je sa posebnim oduševljenjem primljena na Jamajci. Događaj je već najavljen u brojnim stranim medijima poput „Tajmsa”, „Vašington posta” i AFP koji su najavili dolazak svojih ekipa na ovaj događaj. Koliki je odjek na Jamajci, najbolje govori podatak da će uz naše muzičare, spomenik svečano otvoriti njihov poznati muzičar Ras Abraham koji će i nastupiti sa svojim bendom.

N. Marinković

objavljeno: 05/08/2008

Poslednji komentari

simonida  | 05/08/2008 09:23

izuzetno cenim muziku koju je stvarao bob marli ali ne podrzavam gradnju bilo kakvih spomenika po nasim gradovima i nasim trgovima! zar mi nemamo dovoljan broj pametnih ljudi u svim oblastima zivota kojima bi mogli da se, bar podizanjem spomenika, oduzimo! izgleda da nam je istorijsko pamcenje izcurilo u ovom grubom i izopacenom vremenu! steta da nas narod hrli u neprozirnost, neprepoznatljivost u nestajanje!

Ivan  | 05/08/2008 15:03

Turbo demokratija.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije