Ukoliko se usvoji strategija razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, studentima će moći da predaju i profesori u osamdesetim i devedesetim godinama, doduše, samo na doktorskim studijama.

Naime, prema nacrtu ovog dokumenta koji je na javnoj raspravi, u planu je povećanje broja i kvaliteta nastavnika na poslediplomskim studijama, između ostalog i tako što će biti angažovane aktivne „sede glave”. Tako se u poglavlju vezanom za doktorske studije navodi da „mentori mogu da budu i članovi SANU i penzionisani nastavnici koji su istraživački aktivni”.

Prema statistici SANU, 74 odsto redovnih članova ima između 70 i 90 godina, a najbrojniji su oni između osme i devete decenije (42 odsto).

Aktuelni zakon predviđa da profesor nakon 65. godine može da ostane na fakultetu još tri godine, što je nedavno odobrio i Senat Univerziteta u Beogradu nekadašnjem potpredsedniku Vlade Srbije profesoru dr Miroljubu Labusu. On će tako i dalje moći da predaje i ispituje studente Pravnog fakulteta. Nakon toga, Zakon o visokom obrazovanju predviđa samo zvanje „profesora emeritusa”, koje se ne koristi često, već samo za izuzetne zasluge u nauci.

Profesor dr Vlastimir Matejić (1931), koji je jedan od kreatora nacrta strategije razvoja obrazovanja Srbije zajedno sa profesorom dr Ivanom Ivićem (1935), kaže da je razumljiv pritisak mladih jer imamo mnogo nezaposlenih, ali da će starosna granica za angažovanje profesora jednom morati da dođe na dnevni red.

– O tome nismo raspravljali prilikom izrade strategije, osim u delu za doktorske studije gde je predviđeno angažovanje članova SANU. U svakom slučaju, osnovni kriterijum za angažovanje stručnjaka trebalo bi da bude da li je neko sposoban ili ne. Takođe, postoje stvari kod kojih su godine potrebne, jedna od njih je i strategija, gde se traži i znanje i iskustvo i izvesna mudrost da se sagleda budućnost – smatra profesor Matejić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

On je bio direktor Instituta „Mihajlo Pupin”, savezni ministar za nauku, tehnologiju i razvoj, predavao je na fakultetima od Beograda, preko Zagreba do Amerike, a danas je angažovan i kod nas i u inostranstvu. Dr Matejić ukazuje i na činjenicu da najrazvijenije kulture upravo odaju priznanje „sedim glavama”, poput Amerike ili Japana, „u kojem se godine veoma dobro plaćaju”.

Sa ovim se slaže i direktor Visoke škole za projektni menadžment dr Petar Jovanović i navodi primer veterana američke diplomatije Zbignjeva Bžežinskog koji je rođen 1928. godine. Ovaj savetnik za nacionalnu bezbednost Džimija Kartera, danas je profesor međunarodnih odnosa na uglednom „Džon Hopkins” univerzitetu i uticajan spoljni savetnik Baraka Obame.

Profesor Jovanović u septembru puni 69 godina i veruje da će raditi još najmanje 10 godina.

– Nijedno društvo, pogotovo bogato, ne odriče se iskusnih ljudi, a naročito Srbija ne bi smela da ih se odriče. U svetu postoji različita praksa, ali generalno, penzionisanje profesora u anglosaksonskom svetu ne zavisi od njegovih godina, već od potrebe za njegovim radom. Profesor može da ode u penziju, ali i ne mora. Tamo se potpisuju ugovori u radu, a ne kao kod nas – da jednom izabran profesor ostaje do kraja. Njih se svet ne odriče, ali i nema milosti ukoliko ne zadovolje sve kriterijume – kaže profesor Jovanović.

Nekadašnji dekan FON-a, koji je prvi u SFRJ 1991. godine uveo menadžment kao struku, sada je profesor emeritus i višegodišnji predsednik Udruženja za upravljanje projektima. On kaže da poznaje dosta profesora koji imaju više od 80 godina, a još su aktivni i podseća da u Crnoj Gori nema zakonskog ograničenja.

– Nije dobro postavljati starosne granice, jer svi znamo da ima ljudi koji već u 50. nisu sposobni više da rade, a recimo, jedan od najpoznatijih imena u oblasti menadžmenta Piter Draker, koji je umro u 94. godini, do poslednjeg trenutka je držao predavanja – kaže dr Jovanović.

----------------------------------------------

Asistenti zabrinuti da će im „sede glave” onemogućiti napredovanje

Iako studenti kažu da su „upravo najlepše lekcije starih profesora, a da su mladi skloni da zakomplikuju ono što su njihovi prethodnici predavali jednostavnim jezikom”, njihovi asistenti imaju drugačiji stav.

– Nosioci naučnog progresa na zapadu su ljudi između 25 i 40 godina. Na onim fakultetima gde za pojedine oblasti nema kadra, logično je da se angažuju iskusni stručnjaci, ali tamo gde već ima dovoljno kadra to će dovesti do toga da će mladima biti onemogućeno ili otežano napredovanje. Već sada je teška situacija – kaže mladi saradnik na jednom beogradskom društvenom fakultetu, koji je insistirao na anonimnosti.