Пацијент коме су јуче у Клиничком центру Србије убризгане матичне ћелије у срчани мишић методом која је први пут обављена у нашој земљи, савршенијом од свих досадашњих, према речима др Марка Бановића, координатора овог пројекта, осећа се добро и пребачен је са интензивне неге на одељење.

Лекари мултидисциплинарног тима КЦС-а јуче су за „Политику” саопштили више детаља о овом подухвату.

– Пацијенту који је раније имао инфаркт и за кога смо проценили да би му матичне ћелије помогле прво смо из бедрене кости извадили 50 кубика костне сржи. Његове матичне ћелије су послате у белгијски институт „Биосајенс 3”, који ради под супервизијом америчке клинике Мејо. Ћелије се тамо размножавају посебном методом шест до осам недеља, зависно од квалитета костне сржи. Новина ове методе је управо у томе што се пацијенту матичне ћелије убризгавају тек после третмана и обраде. Када је све завршено нашем пацијенту смо убризгали милијарду ћелија које су „добиле” информацију да се претварају у ћелије срчаног мишића и тако помогну да се замени мртво ткиво погођено инфарктом – објаснио је академик Миодраг Остојић, главни истраживач у овом пројекту.

Иза овог подухвата стоји велики тим лекара и напоран рад, али и занимљива прича о једном пријатељству без којег Србија не би, одмах после Белгије, прва применила ову методу. Захваљујући стручном, једномесечном усавршавању на америчкој клиници Мејо, др Марко Бановић пожелео је да упозна др Андреја Терзића, нашег човека који је у Америци изградио угледну каријеру у медицини. Он је професор и директор Сектора истраживања на клиници Мејо, клинички фармаколог по специјалности, творац такозваног си-кјур програма лечења матичним ћелијама. Др Бановић је др Терзића упознао са нашим лекарима и тако су српски стручњаци доспели у овај научни пројекат. Од јуче, после 36 Белгијанаца, и Србија има првог пацијента код кога је примењена нова метода лечења срчаног мишића матичним ћелијама.

Др Бановић каже како се из Белгије чекају обрађене матичне ћелије за још једног пацијента, а планира се да се оваква интервенција ускоро обави и на још три болесника. Реч је о пацијентима који су имали инфаркт и имају ослабљено срце, а нису кандидати за уградњу „стента” или за кардиохируршку операцију. Матичне ћелије су им оптимална нада.

У тиму који је јуче учествовао у овом подухвату, поред академика Остојића, учествовала су још двојица интервентних кардиолога, професор др Милан Недељковић и доцент Бранко Белеслин, који су за ову методу прошли обуку у Хамбургу. Важан члан тима је и хематолог Андрија Богдановић. али и доцент др Ђорђе Бајец, директор Клиничког центра Србије, установе у којој је овај захват обављен.

Оливера Поповић