У свечаној сали Ректората Универзитета у Београду подељене су прве болоњске дипломе и то студентима Електротехничког факултета. У сенци објашњења како су ове дипломе прве у складу с правилима Европске уније и са седам нивоа заштите, остала је чињеница да је читав посао Универзитет урадио „на своју руку” због притиска студената који већ две године чекају своје дипломе.

– Ми смо изашли у сусрет студентима колико смо могли, свесни да смо на неки начин прекорачили овлашћења, али другачије се није могло. Министарство је направило Правилник о изгледу и садржају диплома које издаје Универзитет у складу са Законом из 2005. године, али у међувремену закон је промењен, а измене су биле најопсежније баш у том делу који се тиче звања, трајања студија и слично. Национални савет је такође донео номенклатуру занимања и сад имамо правилник који нити је у складу са номенклатуром нити са текућом верзијом закона – објашњава за наш лист декан ЕТФ-а др Миодраг Поповић.

Он каже да је диплому чекало око 600 студената и да неки од њих нису добили овај документ готово две године.

– Због свега овога написали смо нови правилник и у сарадњи са Универзитетом, чији су стручњаци додали још неке одредбе, заједнички смо предлог послали Министарству пре три месеца. Пошто нису реаговали, ми смо одлучили да штампамо дипломе на основу претпостављеног текста правилника – каже декан.

На питање да ли очекује да ће за њиховим примером сада кренути и други, др Поповић одговара потврдно и објашњава да се дипломе штампају помоћу специјализованог софтвера који се налази у Рачунарском центру УБ, а да ће сваки факултет дописивати оно што је специфично за њих. Он додаје да сама диплома није толики проблем, колико је то додатак дипломи, јер се правилник највише бави управо тим документом.

На наше питање шта се догађа када дипломац дође у завод за запошљавање са овом новом дипломом, декан одговара да се ту отвара додатни проблем, јер прво мора бити донет Национални оквир квалификација, а Национални савет на томе ради већ доста дуго.

– Сад нас чека исти посао за дипломе на енглеском језику, а ту је проблем много већи, јер не постоје званични преводи наших стручних назива на енглески језик. Тај посао треба да уради Национални савет за високо образовање, као што је већ урађено на српском – каже декан.

Он додаје да је ЕТФ први у Србији који је кренуо са „болоњским” дипломама и истиче да Универзитет у Новом Саду издаје нешто што су сами осмислили на основу ранијих законских решења.

– Ми издајемо дипломе већ неколико месеци, и то и на српском и на енглеском језику, јер нисмо могли да издржимо притисак студената. Значи, наши дипломци могу да се запосле и у иностранству са овим документима – објашњава професор др Милан Симић, проректор за наставу Универзитета у Новом Саду.

По његовим речима, дипломци су долазили у непријатне ситуације јер потврда о завршеним студијама важи само шест месеци, тако да су послодавци по истеку тог времена инсистирали да им донесу диплому.

– Сами смо све урадили. Прво смо сачекали да изађе Правилник о листи стручних, академских и научних звања, а пошто до данас није урађен Правилник о садржају јавних исправа које издаје Универзитет, ми користимо стари, али смо унели измене које предвиђа закон и оне се углавном односе на додатак дипломи – каже проректор Симић.

У тешкој ситуацији с дипломама су и стари студенти који су стекли мастер, као што су Јелена и Тамара са београдског Филолошког факултета.

– Ми смо имале могућност да као стари, дипломирани студенти полажемо разлику у испитима и добијемо мастер, што је коштало 40.000 динара. Од тог новца, 10.000 динара смо дале за диплому коју до данас, ево готово две године, нисмо добиле. Имамо само уверење о завршеним мастер студијама – објашњавају ове некадашње студенткиње српске књижевности и језика са општом књижевношћу.

У Министарству просвете и науке нисмо успели да добијемо објашњење зашто до данас није урађен документ од којег зависе дипломе свих студената у Србији, иако нам је незванично речено да је правилник готов и да се посао отегао „зато што су са Универзитета непрекидно стизале примедбе”.