„Politika” je u prilici da prva objavi neke detalje iz nepoznatog dokumenta „Kratki presjek istupanja po IB do normalizacije odnosa sa SSSR-om” koji je nastao u Upravi bezbednosti JNA, odnosno u KOS-u, posle 20. kongresa KPSS-a, održanog u februaru 1956. godine.

Znamenitu Titovu tajnu vojnu službu često i danas, u svim zemljama ranije Jugoslavije, pogotovo u medijima, pojedini autori potržu kao adut, kada bi da objasne neki teško proziran događaj ili zagonetnu ulogu nekog pojedinca u tekućim zapetljancijama. Stvari idu tako daleko da u tom grmu pronalaze nekakvog zeca koji pripada supertajnoj strukturi bivšeg KOS-a, čija je mreža preživela do danas, uprkos svemu što nam se dogodilo u proteklih dvadesetak godina.

Ovakvim mistifikacijama pogoduje i činjenica da arhivi KOS-a i dalje nisu dostupni, te vlada uverenje da oni sadrže spektakularne činjenice koje mnoge naše poglede na drugu polovinu 20. veka mogu da okrenu na tumbe.

Čak i da je to donekle tačno, dokument KOS-a o pripadnicima JNA koji su se izjasnili za Rezoluciju Informbiroa ne daje osnovu za takav zaključak, mada unosi neku vrstu jasnoće u već okoštale predstave da su u vreme sukoba Tita i Staljina stradale i desetine hiljada pripadnika JNA.

Od 28. juna 1948, kada je objavljena, do kraja te godine, u prilog Rezolucije IB-a izjasnilo se u JNA ukupno 2.328 osoba, od čega 1.409 oficira, što je „u odnosu na celu Armiju” bio „neznatan” broj, ocenjeno je u KOS-u.

Tokom 1949. na liniji IB-a istupilo je još 1.300 pojedinaca.

„Karakteristično je za ovaj period da je neprijatelj počeo aktivnije delovati u vidu dezerterstva iz JNA i na stvaranju grupa istomišljenika u cilju grupnog neprijateljskog delovanja. Tako je u ovom periodu otkriveno oko 60 grupa koje su neprijateljski delovale izrazito na liniji IB”, navodi se u dokumentu.

Pomenuta aktivnost bila je najizraženija tokom 1950. i po „broju prestupnika i po težini istupa”, tako da je 1951. otkriveno 111 grupa sa 335 članova, od kojih je „bilo 215 oficira”.

U „preseku” se navodi da su zato i mere KOS-a bile 1951. „najoštrije”, pa je „samo u ovoj godini uhapšeno 1.178 lica (od toga 730 oficira) za razliku od ranijih godina kada je: 1948. uhapšeno 337 lica, 1949. godine 933 lica (oficira 468) i 1950. godine 536 lica (oficira 297)”.

Od 1951. do početka normalizacije jugoslovensko-sovjetskih odnosa 1954. delovanje na liniji IB-a je „u naglom opadanju” navedeno je u dokumentu.

„Mere krivičnog gonjenja” bile su primenjene na one čija je „neprijateljska aktivnost predstavljala opasnost po JNA”, ali su preduzimane i „druge mere” („partijske, saslušanja i razgovori i slično”). One su korišćene u slučajevima kada bi organi KOS-a zaključili da istupanja pojedinaca „nisu odraz neprijateljskih pobuda”.

Tokom 1952. ove mere su primenjene u 2.540 slučajeva i dale su „u odnosu na 1.540 oficira potpuno pozitivne rezultate”.

U vreme nastanka ovog dokumenta, 1956. godine, u jedinicama i ustanovama JNA još se nalazilo „ukupno 3.022 lica koja su istupala ili se kolebala po (liniji) IB”.

Među njima je bilo 2.419 oficira, 166 podoficira, 48 vojnih službenika, 145 građanskih lica na službi u JNA, 58 inženjera i tehničara i 186 radnika.

Od pomenute 3.022 osobe KOS je saslušao 320 lica, razgovarano je s njih 426, a bilo je uhapšeno „i pušteno ispod istrage” 144 pojedinca.

Na kaznu „u trajanju do 1 godine” osuđeno je 55 lica, a partijske organizacije su „vodile postupak” protiv 593 člana KPJ.

„Razne ostale mere” primenjene su protiv 211 lica, uglavnom tokom 1952. i 1953. godine.

Tokom akcije organa KOS-a i preduzimanja pomenutih mera protiv „krivaca” i stvarnih krivaca, „češće je ustanovljeno da su podaci netačni ili preuveličani, što je takođe imalo pozitivnog rezultata u tom smislu da se zauzme pravilan stav u odnosu na lica na koja su se takvi podaci odnosili”.

„U nekim slučajevima izbegnute su mere zbog potrebe da se naša operativna sredstva sačuvaju u tajnosti”, navedeno je u ovom dokumentu.

Arhivi KOS-a i građa o tim „operativnim sredstvima” svakako sadrže i činjenice za koje se može pretpostaviti da zanimljivošću daleko nadmašuju detalje navedene u ovom tekstu.

Slobodan Kljakić