„Политика” је у прилици да прва објави неке детаље из непознатог документа „Кратки пресјек иступања по ИБ до нормализације односа са СССР-ом” који је настао у Управи безбедности ЈНА, односно у КОС-у, после 20. конгреса КПСС-а, одржаног у фебруару 1956. године.

Знамениту Титову тајну војну службу често и данас, у свим земљама раније Југославије, поготово у медијима, поједини аутори потржу као адут, када би да објасне неки тешко прозиран догађај или загонетну улогу неког појединца у текућим запетљанцијама. Ствари иду тако далеко да у том грму проналазе некаквог зеца који припада супертајној структури бившег КОС-а, чија је мрежа преживела до данас, упркос свему што нам се догодило у протеклих двадесетак година.

Оваквим мистификацијама погодује и чињеница да архиви КОС-а и даље нису доступни, те влада уверење да они садрже спектакуларне чињенице које многе наше погледе на другу половину 20. века могу да окрену на тумбе.

Чак и да је то донекле тачно, документ КОС-а о припадницима ЈНА који су се изјаснили за Резолуцију Информбироа не даје основу за такав закључак, мада уноси неку врсту јасноће у већ окоштале представе да су у време сукоба Тита и Стаљина страдале и десетине хиљада припадника ЈНА.

Од 28. јуна 1948, када је објављена, до краја те године, у прилог Резолуције ИБ-а изјаснило се у ЈНА укупно 2.328 особа, од чега 1.409 официра, што је „у односу на целу Армију” био „незнатан” број, оцењено је у КОС-у.

Током 1949. на линији ИБ-а иступило је још 1.300 појединаца.

„Карактеристично је за овај период да је непријатељ почео активније деловати у виду дезертерства из ЈНА и на стварању група истомишљеника у циљу групног непријатељског деловања. Тако је у овом периоду откривено око 60 група које су непријатељски деловале изразито на линији ИБ”, наводи се у документу.

Поменута активност била је најизраженија током 1950. и по „броју преступника и по тежини иступа”, тако да је 1951. откривено 111 група са 335 чланова, од којих је „било 215 официра”.

У „пресеку” се наводи да су зато и мере КОС-а биле 1951. „најоштрије”, па је „само у овој години ухапшено 1.178 лица (од тога 730 официра) за разлику од ранијих година када је: 1948. ухапшено 337 лица, 1949. године 933 лица (официра 468) и 1950. године 536 лица (официра 297)”.

Од 1951. до почетка нормализације југословенско-совјетских односа 1954. деловање на линији ИБ-а је „у наглом опадању” наведено је у документу.

„Мере кривичног гоњења” биле су примењене на оне чија је „непријатељска активност представљала опасност по ЈНА”, али су предузимане и „друге мере” („партијске, саслушања и разговори и слично”). Оне су коришћене у случајевима када би органи КОС-а закључили да иступања појединаца „нису одраз непријатељских побуда”.

Током 1952. ове мере су примењене у 2.540 случајева и дале су „у односу на 1.540 официра потпуно позитивне резултате”.

У време настанка овог документа, 1956. године, у јединицама и установама ЈНА још се налазило „укупно 3.022 лица која су иступала или се колебала по (линији) ИБ”.

Међу њима је било 2.419 официра, 166 подофицира, 48 војних службеника, 145 грађанских лица на служби у ЈНА, 58 инжењера и техничара и 186 радника.

Од поменуте 3.022 особе КОС је саслушао 320 лица, разговарано је с њих 426, а било је ухапшено „и пуштено испод истраге” 144 појединца.

На казну „у трајању до 1 године” осуђено је 55 лица, а партијске организације су „водиле поступак” против 593 члана КПЈ.

„Разне остале мере” примењене су против 211 лица, углавном током 1952. и 1953. године.

Током акције органа КОС-а и предузимања поменутих мера против „криваца” и стварних криваца, „чешће је установљено да су подаци нетачни или преувеличани, што је такође имало позитивног резултата у том смислу да се заузме правилан став у односу на лица на која су се такви подаци односили”.

„У неким случајевима избегнуте су мере због потребе да се наша оперативна средства сачувају у тајности”, наведено је у овом документу.

Архиви КОС-а и грађа о тим „оперативним средствима” свакако садрже и чињенице за које се може претпоставити да занимљивошћу далеко надмашују детаље наведене у овом тексту.

Слободан Кљакић