Много је оних који су једва дочекали топло време како би на купалиштима „набацили” препланулу боју, али стручњаци упозоравају да треба бити опрезан и избегавати сунчање у време када је зрачење најизраженије.

Индекс УВ зрачења ових дана у Београду износи седам, што представља упозорење грађанима да се не излажу сунчевим зрацима од 11 до 17 сати.

Овај индекс представља количину ултравиолетног зрачења које је очекивано да стигне на земљину површину у тренутку када је сунце на небу највеће, а то заправо значи да што је већи индекс – могућа су већа и оштећења коже и очију.

Стручњаци кажу да је УВ индекс од нула до два минималан, да је од три до четири мали, да је од пет до шест умерен, да се од седам до девет сматра високим, а ако је већи од 10 значи да је веома висок.

Према речима др Снежане Матић-Бесарабић, из београдског Завода за јавно здравље, неопходно је да људи поведу више пажње о заштити тела чим индекс УВ зрачења пређе четири, а дебела хладовина се посебно саветује деци, трудницама и старијим особама.

– Мислим да је беспредметно људима стално говорити колики је индекс УВ зрачења, јер много већи утицај има то када се обавештавају како се треба понашати и кад треба избегавати директно излагање сунчевим зрацима. Правилно поступање када је висок индекс УВ зрачења значи да треба седети у зеленилу и хладовини, окупати се и опет се склонити са сунца – истакла је др Матић-Бесарабић.

Подручје наше земље налази се већ неколико година у зони такозваног екваторијалног зрачења, а на последице по становништво утиче и какав фототип коже имају, јер нису сви људи подједнако осетљиви на УВ зрачење због различите способности самозаштите коже. Стручњаци кажу да су најугроженије особе за типом један и два, да треба имати на уму да лоши УВ зраци утичу на оштећење коже и да су једини фактор ризика за добијање малигних обољења коже. Последице прекомерног сунчања у детињству виде се тек у старијим годинама.

Др Александар Адамовић, директор Завода за кожне и венеричне болести у Београду, наглашава да индекс УВ зрачења зависи од температуре, али и надморске висине, географске ширине, влаге ваздуха и других фактора. Што је сунце ближе, овај индекс је већи, сматра др Адамовић.

– У јуну, јулу и августу је највећи. Често људима не можете да објасните да сунчеви зраци могу да буду штетни, јер сви воле да буду црни. Постоје истраживања која кажу да витамин Де који организам добија сунчањем штити од бројних болести и подиже имунитет, али то не значи да особа цео дан треба да буде на сунцу – рекао је др Адамовић.

Чињеница је да су осетљивији и они који имају велики број младежа, па се зато свима онима који се често излажу „чварењу” саветује да одлазе на редовне прегледе младежа дерматоскопом, да би се у самом зачетку открило најопасније обољење. Др Адамовић истиче да је неопходно да се креме са високим заштитним фактором намажу пре изласка из куће, као и да се њихово наношење понавља на сваких сат, два. Колики ће заштитни фактор креме особа користити, зависи од типа коже. Тамнопуте особе су природно отпорније, па им је довољан заштитни фактор око 10, за осетљивије се саветује коришћење крема са факторима од 15 до 35, а за особе веома светле пути они на којима пише да је заштита 40 и више. Пред сваки излазак напоље, обавезно је ставити наочаре са УВ заштитним фактором, обући лагану гардеробу и ставити шешир на главу.

Д. Давидов-Кесар