Најскупље радње у Београду

Када становник Лесковца крене у месечну набавку у супермаркет напуниће фрижидер за мање новца него Београђанин. Житељ престонице исту корпу плаћа више него један Лесковчанин, Крушевљанин или Нишлија. Већина потрошача одавно сумња, а трговци за „Потрошачку политику” сада то и потврђују – цене у истом трговинском ланцу разликују се од града до града.

Разлози што, на пример у истом продајном објекту „Фамилија маркета” у Београду и Бајиној Башти цене основних животних намирница нису исте, бројни су. Најчешће је реч, објашњавају економисти и трговци, о прилагођавању стандарду локалног становништва, различитим добављачима са којима сарађују, али и маржама, промету и цени земљишта или закупа објеката који нису свуда исти.

У великим трговинским ланцима цене намирница варирају у просеку око седам одсто од града до града, тако да има производа који свуда исто коштају, али и оних чије се цене код истог трговца разликују и до 15 или чак 20 одсто.

У компанији „Меркатор С”, која у Србији послује кроз продајне објекте „Рода” и „Меркатор”, објашњавају да су разлике у ценама резултат континуираних анализа тржишта у целој земљи. Настоје, како кажу у словеначком трговинском ланцу, да понуду асортиманом производа и ценом прилагоде купцима у свакој локалној средини.

– Куповна моћ становништва један је од значајних фактора који утиче на формирање цене производа, тако да цене појединих артикала, у зависности од града и од тога да ли је у питању „Меркатор” или хипермаркет „Рода”, варирају и до седам одсто – објашњавају у „Меркатору С”.

Слично је и код других трговаца. Готово свако има један ценовник за престоницу, а други, најчешће јефтинији, за унутрашњост.

У „Фамилија маркету”, који има продајне објекте у девет градова у Србији, објашњавају да имају три ценовна разреда која примењују у зависности од региона. Разлике у ценама у овом трговинском ланцу износе у просеку од три до седам одсто, а најчешће је, кажу, реч о млеку, хлебу и месу.

(/slika2)– Пре отварања сваког продајног објекта направимо анализу тржишта и одредимо ком ценовном разреду ће припадати нови супермаркет. Узимамо у обзир и статистичке податке који се односе на стандард грађана и висину зарада у региону. Праћење тржишта не престаје ни када отворимо објекат, јер и када нови супермаркет почне са радом ми настављамо да пратимо тржиште све док не нађемо одговарајућу цену артикала која ће бити приступачна локалном становништву – објашњавају у „Фамилија маркету”.

Јасно је да сваки трговац пажљиво прати тржиште, кроји ценовнике и тако се бори са конкуренцијом. Најбоља формула за привлачење потрошача је завирити у њихов новчаник, односно понудити им робу коју могу да приуште. Просечном потрошачу, ипак, мало значе објашњења оваквих детаљних анализа која практикују сви трговци. Али, зато сваки грађанин лако примећује разлике у најјефтинијој векни хлеба која у београдским супермаркетима кошта 28 динара, а у крушевачким 23 динара. И док су тек недавне промене на тржишту уља обориле цену зејтина у престоници са око 124 динара на испод 85, Крушевљани одавно походе хипермаркет „Дис” у овом граду због литра сунцокретовог уља које већ месецима кошта мање од 100 динара.

Трговци објашњавају да на варијације у ценама утичу и добављачи. Највеће разлике су, кажу, код производа који се продају само у одређеним градовима, односно које набављају од локалних произвођача.

– Тако је, на пример, млеко „Лесковачке млекаре” јефтиније од свих осталих млека у нашој понуди, али оно може да се купи само у Лесковцу. Слично је и са хлебом и месом, које такође добијамо од локалних добављача, па је јефтиније него у Београду – кажу у „Фамилија маркету”.

Да на разлике у ценама код истог трговца у различитим градовима не утичу само стандард локалног становништва и добављачи већ и други фактори, објашњава Милан Зубер, директор ЦБА, националног ланца удружене трговине Србије, који послује у више од 20 градова кроз све продајне објекте, од мини до хипермаркета.

– При одређивању цена превасходно узимамо у обзир величинупродавнице. Лаички речено, најбитније нам је да ли је реч о малој комшијској радњи или о великом продајном објекту. Како величина маркета утиче на понуду и промет, због тога и цене варирају у појединим градовима – каже Зубер.

Он није могао да прецизира колико тачно износе те разлике, али додаје да оне нису драстичне.

– Цене основних животних намирница у маркетима у Београду или у „Јукомерцу” у Крушевцу, који је такође део нашег малопродајног ланца, нису велике. Али, зато се промет разликује. Просечан рачун у Београду двоструко је већи него у унутрашњости – каже Зубер.

Има и трговаца који не следе ову праксу и, како кажу, равноправно третирају све потрошаче у Србији. У „Дису” који има хипермаркете у седам градова у Србији и више од 300 франшизних малопродаја различите величине, не кроје различите ценовнике.

– Ценовна политика је апсолутно иста за сваки град у Србији, без обзира на површину продајног објекта – објашњава Иван Шулеић, директор маркетинга трговинског ланца „Дис”.

И у „Интерексу” су цене исте у свим продајним објектима и у свим градовима. Ипак, и код француског трговца постоје „танане” разлике.

– Има варирања код неких артикала, али узрок томе нису другачији механизми формирања цена у различитим градовима, већ до тога најчешће долази због поручивања робе од добављача у различито време. Тако један објекат купи робу по старом ценовнику, а други већ сутрадан по новом. Дешава се и да организујемо локалну акцију само у једном граду, па дође до мимоилажења у висини цена – кажу у „Интерексу”.

Економисти сматрају да је логично да политика формирања цена буде условљена куповном моћи становништва. А како просечна зарада у Београду износи нешто мање од 40.000 динара док, на пример, у Бајиној Башти, Чачку или Нишу не прелази 30.000 динара, јасно је откуд разлике у ценама код истих трговаца у различитим локалним срединама. Стручњаци ову појаву не објашњавају само разликама у стандарду становништва. Узимају у обзир и навике локалних потрошача, као и висину маржи.

– Сваки трговац има право да формира цене онако како он жели. А како Београд може да поднесе веће марже него градови у унутрашњости у којима се лошије живи, логично је и да су цене више – закључује Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште.

Стефан Деспотовић

------------------------------------------------

Разлике и у потрошњи

Осим цена, и потрошња се разликује од града до града. Трговци кажу да се потрошачка корпа разликује по броју и врсти артикала.

– У мањим местима потрошачи не купују производе које сами припремају, попут ајвара или џема, и углавном пазаре домаће производе који су јефтинији – објашњавају у „Фамилија маркету”.

И у „Интерексу” кажу да постоје разлике у потрошњи у градовима и те разлике објашњавају величином објеката, конкуренцијом и навикама потрошача.

– Многи су у мањим градовима и даље привржени куповини у комшијским радњама – кажу у „Интерексу”.