И ове године најскупљи индекс у Србији имаће будући бруцоши београдског Архитектонског факултета, који ће годину дана студија плаћати 240.000 динара. Раме уз раме је и школарина на Факултету примењених уметности – 200.000 динара, а софтверско инжењерство на Електротехничком факултету коштаће 178.000 динара.

И док на београдској архитектури објашњавају да је иста цена студија већ неколико година, баш зато да би изашли у сусрет родитељима ђака у свеопштој кризи, на другим универзитетима у Србији исте те студије су чак три пута јевтиније.

На наше питање како се сналазе са школарином од 90.000 динара, професор др Драган Аранђеловић, декан Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу објашњава да је јако тешко направити калкулацију колико би студије архитектуре стварно требало да коштају. Он каже да факултети цену студија одређују према тржишту, односно с обзиром на то какви студенти долазе и колико су спремни да плате.

– Ми смо у сиромашним региону, ово је југ Србије… Свесни смо материјалне ситуација родитеља наших студената, тако да држимо минималну цену, тек толико да се покрију основни трошкови. А то што је школарина три пута скупља у Београду, наравно не значи да они школују три пута боље стручњаке, већ да је оно богатији крај, ту је и Војводина, има ко да плати – каже професор Аранђеловић, додајући да њихови студенти немају никаквих додатних трошкова, осим повремено неких уверења…

Он каже да не зна колико ће студената конкурисати у Нишу, али да је уписна квота од 280 бруцоша, по његовом мишљењу – права мера.

Сличне нелогичности, уочљиве су и у оквиру других факултета исте групације. Док је економија у Београду 95.000 а у Нишу 75.000, Економски факултет у Косовској Митровици одредио је 40.000 динара за свој индекс. Да ли то значи да студенти у Београду добијају више за свој новац?

– Наравно да не, ми користимо иста наставна средства, али проблем је у томе што се ми налазимо на територији Косова и Метохије и наши студенти су углавном из енклава. Морали смо да се прилагодимо оваквој ситуацији, а школарином се покривају елементарни трошкови – објашњава нам професор др Љиљана Арсић, продекан за наставу Економског факултета у Косовској Митровици.

Она додаје и да је последњих година смањено интересовање студената јер је конкуренција велика: на 50 км је други државни универзитет који уписује 800 студената, а у кругу од неколико километара је и много високих школа.

Слична ситуација је и са машинским факултетима, па у Новом Саду индекс кошта 90.000 динара, а у Крагујевцу 30.000. Медицина у Београду кошта 125.000 динара, а у Косовској Митровици 40.000.

Доста новца ове године издвајаће и студенти који се определе за индекс фармације (136.000), Факултета организационих наука (129.000), а релација између Београда и Новог Сада у случају студија ветерине коштаће 6.000 динара, у корист главног града Србије (120.000), наравно.

Традиционално су скупе и студије уметничких факултета. Факултет ликовних уметности у Београду кошта 150.000 динара, Академија уметности у Новом Саду 125.000, а у Нишу је уметнички индекс 100.000 динара.

За разлику од Универзитета уметности који важи за најскупљи у Србији, државни у Новом Пазару је најјевтинији. Овде је цена свих студија 40.000 динара, изузев ликовне уметности за коју треба издвојити 90.000.

Када је реч о цени студија за странце, индекс у просеку кошта око 2.500 евра, а најскупљи је за будуће стоматологе – 4.950 евра.