Најуспешнији студенти ЕТФ-а

У „првој болоњској генерацији” у року је дипломирало 14,12 одсто активних студената који су уписали четворогодишње студије школске 2006/07. године. Највише академаца диплому је по предвиђеном плану добило на Електротехничком (42,37 процената), а најмање на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (2,48 одсто).

Што се тиче „првих болоњаца” који су уписали студије у трогодишњем трајању, 35,51 одсто активних дипломирало је до краја школске 2008/09. године. Убедљиво на првом месту налази се Архитектонски факултет, на којем је студије у року завршило готово 88 одсто академаца, а најлошији је резултат на Факултету безбедности, на којем ниједан дипломац није на време стигао до дипломе.

Ово су само неки од података из најновије анализе ефикасности студирања на Универзитету у Београду, која по речима проректорке за наставу професор др Неде Бокан показује „да смо на правом путу”. Она наглашава и да ће се прави ефекти реформе показати тек за три, четири године.

– Наши факултети су почели с реформом студија по Болоњи у различитом периоду, неки и пре доношења закона 2005. године, тако да су они, који су кренули први и са интензивнијим променама, остварили и добру пролазност. Нажалост, било је и оних који су увели „само козметичке промене” – бодове, трајање студија, али не и суштинско растерећење програма и то се по овим резултатима јасно види – објашњава за наш лист професорка Бокан.

Она каже да је тренутно важно то што се реформишемо како бисмо могли да сарађујемо са осталим универзитетима у Европи, јер нисмо „пусто острво”, а имамо исти начин рада, исту терминологију...

Иначе, у „првој болоњској генерацији”, било је укупно 11.414 студената који су бруцошки индекс добили школске 2006/07. године, а диплому до краја школске 2009/10. године. Реч је о академцима уписаним на студијске програме основних студија у четворогодишњем трајању који се реализују на 22 факултета у саставу Универзитета у Београду. Такође, на седам факултета било је и 1.278 студената који су уписали основне студије у трогодишњем трајању, а који су дипломирали до краја школске 2008/09. године.

Највиша просечна оцена остварена је на природно-математичкој групацији факултета и на једној од најтежих високошколских установа – Факултету за физичку хемију (9,36), док су најниже оцене на четворогодишњим студијама имали академци Факултета безбедности. Кад је реч о трогодишњим студијама, највише просечне оцене имали су студенти архитектуре (8,49) и Православног богословског факултета (8,50), док су на осталим факултетима оцене биле следеће: грађевина – 7,86, машинство 7,51, Рударско-геолошки 8,09 и Математички факултет 7,95.

Занимљиво је да су просечне оцене „друге болоњске генерације” биле више на готово свим трогодишњим студијама и да је највећи пораст оцена забележен код академаца Грађевинског факултета, чији је просек био 9,05.

Кад је реч о броју оних који су дипломирали у року, после Електротехничког, најуспешнији је Факултет за физичку хемију где је близу 40 одсто оних који су дипломирали у року од четири године, а затим следе Рударско-геолошки (37,65) и Математички факултет (37,50). Према анализи ефикасности, на зачељу је Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, на којем је око 2,5 одсто академаца дипломирало у року и Факултет спорта и физичког васпитања (1,56). На Техничком факултету у Бору и на Шумарском нико није дипломирао у року.

Према подацима Центра за образовне политике, пре примене „Болоње”, ефикасност студирања била је веома ниска, стопа одустајања је процењена на чак 45 одсто, највише „понављача” је било на другој години студија (скоро 46 процената) и у просеку је било потребно 1,45 година да би се уписала наредна година студија.

С. Гуцијан

-----------------------------------------

У школској 2010/11. години 84.060 студената

Школску 2010/11. годину на Универзитету у Београду уписало је укупно 84.060 студента, на свим врстама и нивоима студија, укључујући и апсолвенте. Од укупног броја уписани, 68.551 академац уписан је на студијске програме организоване у складу с „болоњским принципима”.

На студије према правилима прописаним пре ступања на снагу Закона о високом образовању из 2005. године, уписано је, рачунајући и апсолвенте, укупно 15.509 студената. Према статусу у коме су уписани, укупно је 38.498 буџетских и 35.453 самофинансирајућих академаца.