Дан сећања на жртве холокауста обележен је јуче широм света. Бројне манифестације подсетиле су и житеље Београда на ужасе Другог светског рата. Становници главног града углавном знају шта је холокауст. Тако, Драгољуб Стојановић (61), новинар, каже да се тај појам односи на страдање Јевреја, Срба, Рома и других народа у Другом светском рату.

– То је широк појам и не односи се искључиво на Јевреје, над којима је почињен геноцид, него и на све друге који су масовно убијани у нацистичким логорима – објаснио је Стојановић.

Он додаје да се и страдање Срба мора уврстити у холокауст и набраја током рата озлоглашене локације на територији Београда попут Сајмишта, Јајинаца и логора на Бањици.

Са њим је сагласна и шездесетдвогодишња Милева Мајсторовић, инжењер. И она под холокаустом подразумева геноцид који су нацисти и фашисти починили у току рата и додаје да се то не сме заборавити.

– О холокаусту треба учити у школама и стално подсећати младе генерације како се то не би поновило – говори ова суграђанка и додаје да ће се на тај начинн и спречити они који желе да релативизују такве злочине.

Другачије мисли тридесетогодишња Јасмина Кондић.

– Тачно је да је холокауст страшна ствар. И Срби су у великој мери страдали у рату, а логора је било чак и у Београду, на Сајмишту и Бањици. Али не мислим да би наша деца о томе требало да уче у школама. Они већ знају понешто о ужасима Другог светског рата и не треба их оптерећивати причама о злочинима и тако их подсећати на страшне ствари – истиче Кондићева.

Осим суграђана који су добро информисани о страдањима у Другом светском рату, има и оних којима је појам холокауста мало познат. Милева Антонић (50), службеница, не зна које је значење ове речи. Она каже да зна понешто о страдањима Јевреја и Срба у том рату. И Миленко Максимовић (30), тренутно незапослен, признаје да мало зна о холокаусту.

– Ваљало би деци причати о томе. Недавно је на једној телевизији приказан документарни филм о логору на простору Старог сајмишта, па сам сазнао много нових ствари – каже Максимовић.