Нема више ударника

Ори се песма, крваре жуљеви, али нема назад. Унуци старих ударника, све сам технолошки вишак, ударају крамповима по траси Коридора 10. „Лопата, колица и лаганица”, репује ријалити омладина, све сами егзитовци и фанови Гуче, навијачи и компјутераши, далеки потомци Алије Сиротановића. Освајају нови метар, нови рекорд. Неолиберални економисти цркавају од смеха, али омладинске радне бригаде „ОРА 2011” навикле су на веће препреке од критичара државног интервенционизма.

Иако утопијска, идеја реинкарнације радних акција или обнове великих јавних радова у време историјске незапослености, за доајена акцијашког покрета др Слободана Ристановића (79), била би поново револуционарна:

– Коридор 10 бисмо завршили за годину дана – каже Ристановић.

Увек акцијаш, и сада жељан акције, учесник изградње Новог Београда, свестан је да би наслеђивање вероватно најзначајнијег развојног покрета друге Југославије, данас било узалудно и подвргнуто подсмеху.

Стари акцијаши су и овог 1. априла прославили свој дан, али резултати које су постигли били су све осим шале. Пет хидроцентрала, аутопут Братство и јединство, Јадранска магистрала, Нови Београд, десетине фабрика тешке индустрије… Крајем осамдесетих година прошлог века, ОРА су угашене. У успех таквих гигантских јавних радова више да готово нико не верује. Економиста Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште пита се „ко би данас лопатао добровољно или за ситне паре”.

– Када би се обновиле радне акције и неко тамо отишао, био би то крунски доказ да је неспособан за било шта – каже Стевановић.

Са Стевановићем се слаже и његов колега економиста Горан Николић, подсећајући да је дискутабилно колико су и чувени Рузвелтови јавни радови у САД тридесетих година били успешни:

– Ја сам за копирање западних модела развоја. Оригиналност нас је одвела у пропаст. Као самоуправљање – прича Николић.

И влада мисли слично, па је прошле године под формом јавних радова, ангажовала 5.625 запослених, махом на пословима у социјалним, хуманитарним и културним делатностима. Из Министарства економије, кроз Националну службу за запошљавање, за јавне радове издвојено је 700 милиона динара. Као и прошле године.

– Очекује се да ове године буде ангажовано око 5.000 људи, а управо се ових дана бирају конкретни пројекти – рекли су нам у НСЗ.

Прошле године, „акцијаши” су носили књиге старим и непокретним лицима, а сто жена из целе Србије је радило традиционалне рукотворине које су продаване у протоколарне сврхе.

Што се фамозне инфраструктуре тиче, прошле године је одобрено 88 пројеката, на којима је радило 1.564 лица. Као добар пример инфраструктурног посла у НСЗ помињу нам ангажовање 25 лица на изградњи стазе здравља, у Специјалној болници „Сокобања“.

И зато, када помислите на данашњу стратегију јавних радова, заборавите на бесплатно лопатање аутопутева, трасирање пруга, градњу хидроцентрала, болница, фабрика – и осталих споменика заблуде неколико генерација. Када видите светске лидере који разговарају са српским званичницима у салонима некадашње Палате Федерације, заборавите да ју је градио Слободан Ристановић са хиљадама младића и девојака после Другог светског рата. Када шаљете децу на студије у Београд, не спомињите им да је блокове Студењака малтерисао легендарни спортски новинар Драган Никитовић. Када се возите аутопутем на запад, или ка Грчкој, на југ, пустите причуо тих 1.000 километара аутопута, јер ће вас сећање на то одвести тамо где је водила и та аутострада. Никуда.

--------------------------------------------------------------

Од 17.000 до 22.000 динара месечно

Сви који ове године буду ангажовани на јавним радовима, добиће од НСЗ новчану надокнаду зависно од стручне спреме – од 17.600 динара, за први и други степен, до 22.000 динара за факултетлије. За оне са трећим и четвртим степеном, биће издвојено 18.000 динара. Две хиљаде динара више зарадиће особе са петим и шестим степеном стручности. Они заснивају радни однос до истека трајања јавног рада.

Титов циљ - мешовити бракови

Јосип Јошка Броз, лидер Комунистичке партије и унук маршала Тита, творца ОРА, каже да му је његов деда често причао да је најважнији резултат радних акција – склапање мешовитих бракова.

– Највише таквих бракова је склопљено на радним акцијама. Моја сестра Златица је свога мужа упознала тамо. И боље је да наша деца иду да раде за своју земљу, него да седе по кафићима и буље у компјутере – каже Броз.

Политичка иницијација

Историчар Предраг Марковић подсећа да добровољни рад, или рад за заједницу, постоји и у либералним друштвима.

– Омладинске радне акције у СФРЈ су биле нека врста политичке иницијације за послератне генерације. Прва генерација функционера регрутована је из покрета отпора, а друга из редова акцијаша. Осим тога, радне акције су за сеоску омладину биле прозор у свет и нека врста љубавног ослобађања. Сетимо се чувеног филма „Прекобројна” – каже Марковић.