Невидљиве и дискриминисане

Соња Дакић (35), графички дизајнер, прави еколошке пелене од бамбуса. Мајка је девојчице од четири и по године и сина од 16 месеци. Каже да је бити мама данас у Србији већ довољан изазов сам по себи, без обзира на то да ли сте запослени или не, тако да свака помоћ добро дође. А њој је та помоћ стигла прошлог лета, у облику Центра за маме, прве организације те врсте у Србији.

– Волела бих да је центар постојао пре пет година када сам остала у другом стању, ако ништа друго, барем би се читава прича финансијски другачије завршила. Тада сам радила код приватника, плата се добијала у два дела – преко рачуна и на руке. Са трудноћом је „нестао” онај део на руке, а када сам се вратила на посао, објаснили су ми да је светска криза и да не могу да ме врате на првобитну плату – прича нам Соња Дакић.

Соња је пресавила табак, дала отказ и почела свој бизнис, а помоћ јој у томе пружају и маме које је и сама довела у центар.

Она, каже, није стигла да искористи и бесплатну Правну клинику Универзитета „Унион”, са којим се центар повезао како би мамама била пружена бесплатна правна помоћ, али јесу многе друге кориснице центра.

Др Марио Рељановић, професор на Униону и секретар Правне клинике, објашњава да се овде већ трећу годину студенти обучавају да пружају помоћ у присуству адвоката. На наше питање са којим проблемима су им се обраћале маме, он одговара да су углавном у питању две врсте случајева – давање информација у смислу како да се оствари неко право (углавном се ради о породиљском одсуству, одсуству ради неге детета, боловање у току трудноће…), а друга група се односи на кршење закона и ту се углавном ради о случајевима дискриминације.

– Најчешће је било речи о дискриминацији при запошљавању или у односу на прекид радног односа према женама које су остале у другом стању или планирају да остану у другом стању, почевши од недозвољених питања на разговорима за посао – да ли су удате, да ли планирају породицу, па до случајева када су жене дискриминисане када остану у другом стању. Имамо доста случајева да послодавац не жели да закључи нови уговор о раду када истекне стари уколико је жена постала мајка – објашњава професор Рељановић. Било је и случајева да су труднице добијале незаконит отказ без образложења или са образложењем које није у складу са фактичком ситуацијом.

– Ми још немамо свој простор, сналазимо се уз помоћ волонтера, самих мама, људи жељних да помогну, попут Правне клинике и све је бесплатно. Наш рад прати око 700 мама на друштвеним мрежама и интернету и сваког дана их је све више, јер је центар основан тек летос – прича Јована Ружичић (32), девојка која није мама, али има довољно воље, енергије и идеја да мења Србију и слику о женама.

Она је по повратку из Америке, где је завршила гимназију и стекла две факултетске и магистарску диплому, осим овог Центра за маме покренула и групу „Повратници”, која окупља више од 600 младих магистара и доктора наука који су се вратили из белог света. И она је радила за плату у рангу средњошколског образовања, јер факултетске дипломе још није успела да нострификује.

– Маме које долазе имају сличне проблеме, неке долазе због правног савета, неке због фитнеса, неке због радионица и психолошке подршке. Маме у Србији су усамљене и невидљиве, често дискриминисане, а наш циљ је да их укључимо у друштво и пружимо подршку – каже Јована и набраја теме о којима се расправља на радионицама: дојење, правилна исхрана, како да заволите себе, предузетништво, превазилажење конфликта, породична комуникација…

Милена Кикић, по професији дефектолог, има ћерку од 15 месеци и каже да је одлична идеја да се организује окупљање (углавном „свежих”) мама и да се неко бави њиховим свакодневним активностима и проблемима, али и темама о којима се не говори много, а које су прави изазов за новопечене родитеље.

– Мислим да се маме у Србији суочавају са сличним проблемима са којима се сусрећу маме у већини европских земаља– мањак слободног времена, дугачак радни дан, финансијска криза... Међутим, положај самохраних мајки је заиста тежак и стресан и ту би друштво требало много више да се ангажује и пружи им сву могућу подршку – каже Милена.

На наше питање којих су година мајке које долазе у центар, Јована Ружичић одговара да је примера ради, прва корисница имала 60 година и да су све маме добродошле, јер „и мама од 60 година треба да буде јака”.