Друштво
Нигде као код маме и тате
Више од половине младе популације живи са родитељима – разлози за то су материјалне, стамбене и емоционалне природе
Двадесеттрогодишњи Никола Миленковић је кувар и апсолвент Више хотелијерске школе и потпуно финансијски зависи од родитеља. Волео би да се то промени и да им „више не буде на грбачи”, али како каже, за то нема услова. Почетничка плата би једва могла да подмири трошкове изнајмљивања стана, а сигурно не би било довољно пара за пратеће издатке за храну и комуналије. Лоша ситуација у држави, у којој успевају само „мамини и татини синови”, катастрофално утиче на егзистенцију „крајње жалосне средње класе”, истиче Никола.
– Сањам и о заснивању породице, али припадам генерацији која ће у томе каскати за родитељима бар десет година. Не мислим да ће ситуација ускоро бити боља. Зато бих, чим дипломирам и одслужим војску под оружјем, искористио прву прилику која би ми се указала да „запалим” из земље – искрен је Никола.
Овај момак је само један у армији младих људи у Србији који немају услова да се осамостале. Према подацима недавног истраживања „Виза млади лидери”, спроведеног на 400 омладинаца од 18 до 27 година, готово половина њих још станује са родитељима, иако раде. Од укупног броја испитаних, 30 одсто живи са партнерима или пријатељима, док је 17 одсто испитаних рекло да живе сами. После свега наметнуо се закључак да, иако желе да преузму одговорност и напредују у каријери, млади у Србији се осамостаљују много касније него њихови вршњаци у белом свету.
Већ поменуто истраживање показало је, тврде аналитичари, да млади људи сматрају да друштво не препознаје њихову потребу да отпочну самостални живот и стекну финансијску независност. Наше друштво још је доминантно конзервативно и патријархално, а породица и блиско окружење превише су заштитнички настројени према младима и нису спремни да прихвате потребу младих да постану независни.
Др Смиљка Томановић, професорка социологије на Филозофском факултету у Београду, упозорава да истраживање недавно спроведено међу 400 младих није репрезентативно као оно спроведено 2003. године.
– Да би се млади осамосталили, пре свега морају да имају добро и адекватно образовање и посао. То је опет повезано са државом, јер се подразумева и доквалификација коју би држава требало да обезбеди младом човеку због лакшег налажења посла на тржишту рада. За оне који неће да студирају важан је систем школовања са много праксе, а они који хоће да уче морали би да имају могућност да добију стипендије и повољне кредите, јер сада је цео терет школовања сваљен на породицу. А то води до, како социолози кажу, затварања друштвене структуре, што значи да се школују само деца добро плаћених стручњака и материјално добростојећих људи – објашњава др Смиљка Томановић.
Многи немају решено стамбено питање, не испуњавају услове да добију повољан кредит за стан, а не могу ни да изнајме кров над главом. Субвенционисани кредити за станове и неки општински станови били би добро решење с обзиром да се зна да се сваки други брак младих склапа у родитељском домаћинству. Комерцијалне стамбене кредите ипак може да подигне врло малобројна елита младих, подсећа наша саговорница.
Такође, посебно је значајно психолошко, емоционално осамостаљивање од родитеља, с обзиром да је осамостаљивање пре свега стање свести. Има примера да ни материјална и стамбена самосталност не значи право одвајање, у глави. Србија спада у земље медитеранске културе, попут Шпаније, Италије или Грчке, где постоји велика повезаност две генерације, уверава професорка Томановић.
Према подацима истраживачког тима генералног директората Европске комисије за запошљавање, социјалну заштиту и једнаке могућности, просечни узраст напуштања родитељског дома за мушкарце варира од 22 године у Данској до 31 у Италији, Малти и Словачкој и у већини земаља имао је тенденцију раста током последње две деценије.
Примера ради, у Белгији, Аустрији, Естонији и Кипру млади мушкарци напуштају дом око 27. године, у Португалу око 29. године, а у Румунији око тридесете. Што се тиче земаља кандидата за ЕУ, момци се најкасније осамостаљују у Хрватској – са 32 године.
Широм Европе, жене се у просеку одвајају од родитеља око две године пре вршњака. Данкиње и Финкиње први пут мењају кров над главом око 21. године, Белгијанке око 24, Гркиње око 27, Италијанке око 29, а Хрватице са 28. То је делом због чињенице да жене раније ступају у брак, иако знатан број њих напушта дом да би живеле саме или са другим људима (не нужно са партнером).
Последњи коментари
Tom mladom čoveku bi pametnije bilo da počne da razmišlja o tome da se što pre i po svaku cenu odvoji od majčine dojke nego što se ušuškava pod njenu suknju. Sindrom "srpske majke" je i ovde verovatno prisutan: "Nemoj ti sinko, umoran si, daj majka će" i slično. Krivica nije na mladim sinovima, već upravo na majkama! Majke, zapitajte se da li činite svojim razmaženim bebama medveđu uslugu. Najlakše je reći "ne mogu" ili "nije mi dostupno". Mogao je tako i Mahatma Gandi da kaže da njegovom narodu nije dostupna nezavisnost od surovo ogromne i moćne britanske imperije. Mogao je tako i Nil Armstrong da kaže "Šta ću jadan ja, kukavac, kako ću bez majčinog gulaša u dalekom svemiru??"
Ljudi, OSVESTITE SE. Učinite veliku uslugu sebi samima. Naravno da nije lako. Ako mislite da ne možete, ostanite u tim mišjim rupama.
Interesanti su ovi podaci o napustanju u stvari o osamostaljivanju mladih od svojih roditelja.Recimo u Italiji koja je pri vrhu razvijenih zemalja svijeta osamostaljivanje je dosta kasnije od nekih zemalja istocnog bloka zasto.Osamostaljivanje je povezano sa radnim mjestom i uslovima zaposljavanja ali nacinom zivota i uticaju patrijahalnog vaspitavanja ,mi smo jos u faz istjerivanje naroda samo sada mjesto gradova i fabrika radimo to sada puno drugacije u inostranstvo to su i nasi usrecitelji jos segdesetih godina vidjeli i tako rijesili neke stvari koje nijesu bili sposobni a njihovi sinovi i unuci takodje.Obecavaju se radna mjesta a sve se radi da se ona ne otvore ali svim snagama nada se polaze u bijelu sengensku vizu dali je to kljuc za resavanje problema sigurno nije i nece ga rijesiti jer potreba za radnom snagom se smanjuje a za robovima povecava.Rukovodstva koja su dosla u svim neadasnjim Jugoslovenskim republikama su uglavnom oni koji nikad nijesu radili u privredi i neznaju kako se stvara dohodak svi do jednog su iz vanprivrede ili sa ulice dobosari saneri .Koja ideologija je kod ovih kvazi politicara unisti kupi preprodaj i ostvaro za sebe korist ,Slobodan Jovanovic za ovakve ljude kaze polu intelektualci "Uzimajuci ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu,poluintelektualac je covjek koji je uredno,pa cak mozda i s vrlo dobrim uspjehom svrsio skolu,ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro nista.Bilo usled njegove urodjene nesposobnosti ili zbog mana skolskog sistema,on nije dobio podstreka za duhovno samosazrevanje.On uopste duhovne vrednosti ne razume i ne ceni.On sve ceni prema tome koliko sta sve doprinosi uspehu u zivotu,a uspeh uzima u "carsiskom" smislu,dakle sasvim materijalisticki.S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu,ali ne sasvim,jer prekrsj te discipline povlaci krivicnu odgovornost.Ipak i u moralnom,kao i kulturnom pogledu on je u osnovi ostao primitivan.Neomeksan kulturom
Деца презаштићена, породица осиромашена, запошљавање партијски посао, раслојавње драстично, улагање у згртање новца малог броја људи и ускраћивање основних потреба већине становника, кафана ради целу ноћ, спорт и ангажовање у природи и здравим организацијама сведено на минимум, борба против дроге козметичка, криминал јак, бољитак се овде не постиже радом..., довољно разлога да се увучеш у кућицу код маме, топло, ома клопе, а и телевизија ФАРМА, ТРЕНУТАК ИСТИНЕ, ВЕЛИКИ БРАТ, ГРАНД, ШАРЕНЕ ЛАЖЕ. ИМА ЛИ НАДЕ ПОИТАМ ЈА.