Нови центри за дијализу, њих 12, биће отворени у Србији до краја године, тако да ће бубрежним пацијентима, којима је лечење уз помоћ апарата који мења функцију бубрега једини лек, живот бити олакшан.

У нашој земљи се у болничким условима, на 1.040 апарата, на дијализи налази готово четири пута више пацијената. У неким установама медицинари збрињавају пацијенте по 24 сата, а неки болесници морају да пређу на десетине километара до најближег места где се обавља ова медицинска процедура.

Због тога ће отварање нових центара у домовима здравља у Ковачици, Тутину, Лебанама, Сопоту и Гроцкој, здравственим центрима у Петровцу на Млави, Aлексинцу и Ужицу, болницама у Шапцу и Прибоју, као и установи у Врњачкој Бањи, и КБЦ „Драгиша Мишовић” умногоме утицати на квалитет њиховог живота. У Министарству здравља кажу да то заправо значи да ће седам центара бити адаптирано, а да још пет очекују добијање дозволе за обављање дијализе.

– Ово је корак напред и задовољни смо због новина. Већи проблем са дијализом имају пацијенти у унутрашњости него у Београду. Имамо проблема са повременим несташицама лекова, неки нису ни регистровани, а неке компаније избегавају да производе, због неисплативости. Број оболелих од бубрежних болести расте, а неки пацијенти на дијализи проведу и по три деценије – истакао је Никола Грубор, председник Удружења бубрежних болесника на дијализи.

Новина је и да ће у КБЦ „Др Драгиша Мишовић” бити отворен најсавременији дијализни центар који ће радити у две смене, у Лазаревцу је капацитет проширен за нових 30 места, у КБЦ „Земун” за шест, на ВМА за 16, а више места за дијализу биће и у Барајеву, Обреновцу и Младеновцу. Установе из Плана мреже са подручја Новог Сада могу да пруже услугу дијализе за још 43 осигурана лица, а КЦ Ниш може обезбедити исто то за пацијенте са подручја Ниша одмах по завршетку адаптације простора.

Бубрежни болесници, објашњава пуковник проф. др Ђоко Маскић, нефролог Војномедицинске академије, имају често и проблеме са срцем и крвним судовима, многима тешко пада одлазак на дијализу у удаљене центре, јер неки прелазе и више од 100 километара због терапије.

– Ако неко иде на 120 дијализа годишње, замислите колико километара мора да пређе. Имао сам један случај пацијенткиње која је за 15 година одласка на дијализу доживела чак три удеса у санитетском возилу. Добро је што ће у Врњачкој Бањи бити отворен такав центар и што ће и ови људи моћи да оду на годишњи одмор, да се одмарају у бањи и истовремено иду на дијализу. Око 800 болесника чека на трансплантацију бубрега, а остали због здравствених проблема нису кандидати за ову интервенцију. Трудићемо се да се трансплантације више раде у Србији, као и да се пацијентима чим се установи да је то неопходно одмах раде пресађивања органа, без кретања на дијализу – истакао је др Максић.

Тренутно у Србији има 53 центра, у којима на дијализу иде 4.128 бубрежних болесника, док је на кућној дијализи 468 пацијената.

За пацијенте који се дијализирају у државним установама прошле године издвојено је готово четири милијарде динара, за дијализу у приватним установама око 518 милиона, а за лечење код куће, 620 милиона.