У поподневним часовима 5. јануара, пролазници у Македонској улици, али и запослени у згради познатој као Палата „Политике“, било да раде у А. Д. „Политика“ – Новине и магазини, или у Комерцијалној банци, били су изненађени када изнад улаза у зграду на броју 29 нису видели натпис „Политика“.

Тог дана су ова славна слова била скинута, због чега су телефони нас запослених, редакцијски, службени и приватни, буквално били усијани. „На поправци су“, гласило је објашњење које је доносило олакшање.

Баш на Божић, на истом месту, изнад улаза у зграду, поново се нашао натпис „Политика“, да би неонска светлост тих слова поново засијала 11. јануара, као несумњиви и несумњиво незаобилазни симбол Београда и домаће штампе, њене бурне, овакве и онакве, лепе и ружне историје.

Повратак натписа „Политика“ који ће од сумрака до свитања исијавати белину неонског светла, фин је повод да подсетимо на оца тог изума, на Николу Теслу.

У Чикагу је 1. маја 1893.отворена једна од најзначајнијих светских изложбиодржаних до данас. Позната је и као Колумбијска, у част Колумбовог приспећа на обале Америке 1492. године. Тесла је на њој приказао своје генијалне изуме у Павиљону електроинжењерства. Изложио је разне уређаје за наизменичну струју, моторе, проводнике и генераторе и славно, збуњујуће, обртно „Колумбово јаје“, али и вакуумске цеви осветљене бежичним путем, неонске натписе, међу њима и поруку „Добро дошли, инжењери“. Изуме је приказао на штанду Вестингхауса који је прихватио Теслин систем за производњу и преношење наизменичне струје којом су били осветљени штандови 60.000 излагача на готово 280 хектара.

Чикашка изложба је током неколико месеци привукла пажњу милиона посетилаца, а Тесла је на њој стигао да 25. августа одржи предавање и прикаже нека непојамна чуда из своје лабораторије, због чега су га одмах назвали Чаробњаком. Наступио је у Павиљону пољопривреде.

Пред задивљеним, опчињеним и застрашеним посетиоцима, приказивао је и своје вакуумске цеви, које светле „саме од себе“, обликоване у ову или ону форму, уз остале и у реч „Light“ – светло.

Иако за Теслу важи тврдња да је био никакав бизнисмен, управо је он, тим својим изумом, поставио темеље нечему што је радикално променило свет бизниса и индустријске пропаганде.

Теслине светлеће цеви са изложбе у Чикагу 1893. године

У Павиљону пољопривреде излагао је своје производе и Хенри Џон Хајнц, Немац пореклом, кога данас славе као правог пионира америчког бизниса. Уз Левија Штрауса, том кружоку припада само још неколико имена.

У џунгли чикашке изложбе, смештен на лошој позицији на спрату павиљона, где је излагао своје производе одавно планетарно познате по знаку,,57“, Хајнц је смислио прву „греб“ срећку. Испод „греб“ фолије био је путоказ ка његовом штанду, на коме је он делио и продавао свој потоњи славни производ – кечап.

Врло брзо после изложбе у Чикагу, на Хајнцовој фабрици у Питсбургу, засветлела је прва неонска реклама у историји индустрије и маркетинга – „HЕINZ“.

Хајнц је очигледно био спретан трговац, врло знатижељан човек, отворен за новотарије и свакојаке изазове. На изложби у Чикагу није пратио само догађаје на свом штанду, него је „оком соколовим“ осматрао друга, важна збивања на том монументалном сајму.

Највише га се, изгледа, дојмио Теслин наступ. И њега су задивили запрепашћујући ефекти вакуумских цеви које су из себе, по Теслиној „команди“, исијавале опчињујуће светлосне ефекте.

У оно време, ко зна у којој радионици је Тесла обликовао своје очаравајуће неонске цеви, али се чини да је Хајнц у Чикагу 1893. затражио одговор на то питање. Пошто је на његовој фабрици 1894. засветлела прва неонска реклама, изгледа да Тесла није оставио без одговора знатижељног произвођача кечапа.

Можда је чак стигао и да му помогне, да би Хајнцова пионирска светлећа реклама бљеснула пуним сјајем.

Деценију потом, свој живот је започела „Политика“ и већ у трећем броју, 28. јануара 1904. године, писала је о Тесли.

Ко зна, можда су оснивачи „Политике“ већ тада мислили и о неонски обликованој реклами за свој лист, али се она појавила много деценија касније и наставља да светли и данас, када се „Политика“ припрема за обележавање свог 108 рођендана.