Окружена књигама, сликама и фотографијама – немим сведоцима узбудљивог новинарског живота Иванка Бешевић Борели (86) проводи своје пензионерске дане уз помоћ Верице Дангубић (41), геронтодомаћице која сваки дан обилази нашу суграђанку која корача авенијом трећег доба. Незгодни прелом кука означио је прекретницу у активном друштвеном животу новинарке „Политике“ у пензији и приморао Иванку да се пре четири године обрати београдском Центру за социјални рад, чији је програм „Помоћ у кући” развијен да би се нашим најстаријим суграђанима пружила помоћ у обављању свакодневних и животно важних послова. Тако је геронтодомаћица Верица Дангубић пре четири године постала животна десна рука Иванке Бешевић Борели. Сваког радног дана долази код Иванке и помаже јој у обављању свакодневних кућних послова – спреми јој оброк, опере судове, обрише прашину, опегла веш, оде до поште да јој уплати рачуне, а када је лепо време прошета са Иванком до Калемегдана или оду заједно до пијаце.

„Од свега ми највише значи њено друштво, с обзиром на то да је мој супруг преминуо пре 15 година, а кћерка живи у Америци и у Београд долази за празнике. Верица ми увек долази насмејана и добре воље и све своје проблеме остави пред вратима мог дома и кроз њих уђе ведра, што је данас велико умеће”, искрена је Иванка Бешевић Борели. 

Она је само једна од 2100 особа које живе у Београду и користе услуге програма „Помоћ у кући” коју пружа Геронтолошки центар Београд, а око 800 њих чека на помоћ. Директорка Геронтолошког центра Београд Бранкица Јанковић, под чијом се надлежношћу налази служба „Помоћ у кући” подсећа да је право на помоћ у кући имају стари и болесни, којима сродници не могу да пруже адекватну заштиту у стану.

„Плата геронтодомаћице која у овом тренутку износи 22.291 динар јесте мала, али су услови рада коректни – дневни посао геронтодомаћице подразумева обилазак три корисника с којима она проводи по два сата и помаже им у одржавању личне хигијене (умивања, чешљања) и у обављању свакодневних кућних послова, као што је припрема лаких оброка, прање судова, усисавање… нико од њих не тражи да рибају подове или перу завесе. Они са њима одлазе у шетњу или у куповину, одведу их до лекара или до апотеке, плате им рачуне у пошти или подигну пензију а има и оних који се веома вежу за своје кориснике па се са њима друже и ван радног времена – одлазе заједно у позориште, у биоскоп или на изложбу…а ми се трудимо да такво понашање наградимо. Геронтодомаћице не раде празницима и викендом и имају право на месец дана годишњег одмора. За овај посао неопходна је завршена средња школа, а оне пролазе кроз програм обуке где уче саму организацију рада, али уче и о одликама старости, о здравственом статусу старих, о опадању функционалних способности, како да реагују у случајевима неке ванредне ситуације, како да поступају са особама које пате од деменције”, истиче Бранкица Јанковић. 

Захваљујући ребалансу републичког буџета због кога је Министарство рада и социјалне политике добило око 850 милиона динара за социјални пакет мера за најсиромашније суграђане, наредне године биће запослено између 500 и 600 нових геронтодомаћица широм Србије. Како за „Политику“ објашњава специјални саветник Министра рада и социјалне политике Љубомир Пејаковић, запошљавање геронтодомаћица је у надлежности општине, а она тај посао може поверити центрима за социјални рад, може ангажовати невладину организацију или Црвени крст.

„Новчана средства су већ пренета општинама, тако да оне већ у току јануара могу да распишу конкурс. Центар за социјални рад обавља процену ко треба да добије ову помоћ у кући. Ми смо центрима сугерисали да то буду сеоска старачка домаћинства, породице с тешко инвалидном децом и самци без сродника“, закључује Љубомир Пејаковић.

Катарина Ђорђевић

-------------------------------------------

Осетљив рад са старима

Верица Дангубић каже да је постала геронтодомаћица стицајем животних околности – када је пре седам година остала без посла као економски техничар, Геронтолошки центар је објавио конкурс за пријем геронтодомаћица и Верица је прошла кроз обуку и добила посао. Каже да обавља свакодневне кућне послове као што су усисавање, одржавање хигијене стана, набавка намирница и лекова, кување и пеглање, али да је највећи изазов њеног посла – старачка деменција. „Неко слабије чује, а неко слабије види или је потпуно слеп, па морате да водите рачуна да увек све остављате на свом месту, како стари људи не би имали проблема да пронађу ствари по стану”, истиче ова геронтодомаћица.