Trag cipele na podu, čaura ispod kreveta, fleka od krvi na zidu, tragovi nevidljivi golim okom, poput otiska prsta ili dlake na reveru, od ove jeseni biće deo specijalističkih strukovnih studija forenzike koje će prvi put biti realizovane na državnom univerzitetu u Srbiji.

Iako su obično, kada se dogodi neki zločin, sve oči uprte u ministra policije, za javnost ostaju nevidljivi čitavi timovi stručnjaka koji uz pomoć zaostalih tragova obično reše slučaj. Mnogi forenziku povezuju samo sa onim što gledaju u američkim serijama, iako ona, kako smo čuli od dvojice dekana koji su „krivci” za ovu novinu– ima znatno širu primenu.

Naime, Senat Univerziteta u Beogradu prekjuče je dao „zeleno svetlo” za zajedničke studije Fakulteta za fizičku hemiju i Fakulteta bezbednosti, tako da sad predstoji razrada detalja. Kako saznajemo, konkurs će verovatno biti raspisan u septembru.

– Biće mesta za ukupno 50 studenata koji će moći da biraju dva modula – jedan će biti realizovan na Fakultetu za fizičku hemiju, za one koji su zainteresovani za fizičko-hemijske aspekte forenzike, a drugi na Fakultetu bezbednosti gde će dominirati pravno-bezbednosni aspekt – objašnjavaju za naš list dr Šćepan Miljanić i dr Vladimir Cvetković, dekani Fakulteta za fizičku hemiju i Fakulteta bezbednosti.

Profesor Cvetković kaže da, koliko je njemu poznato, ovo je prvi put u istoriji Univerziteta da dva fakulteta, jedan iz prirodnih a drugi iz društvenih nauka, realizuju zajednički studijski program. On se nada da će se programu priključiti i druge članice UB, instituti, Medicinski fakultet.

Profesor Miljanić objašnjava široku primenu forenzike u svakodnevnom životu:

– Tipičan forenzički posao je na primer ko je i zašto zagadio potok, kako je došlo do požara, pa je čak jedan deo forenzike i u postupku utvrđivanja očinstva. Najkraće rečeno, forenzika pokriva sve što ljudi rade, to je oblast koja se bavi istraživanjem tragova koji su zaostali. Posao forenzičara je dakle da po tragovima ispituje kako se i zašto nešto dogodilo.

Dekani na ove studije očekuju diplomirane studente prirodno-matematičkih, tehničko-tehnoloških, medicinskih, ali i društveno-humanističkih nauka, a pretpostavljaju da će biti veliko interesovanje i u regionu. Diploma će biti jedinstvena, ali će dodatak diplomi biti drugačiji, odnosno sa detaljima o tome koje su tačno predmete akademci slušali tokom studija.

Visina školarine još nije utvrđena.

S. Gucijan