Траг ципеле на поду, чаура испод кревета, флека од крви на зиду, трагови невидљиви голим оком, попут отиска прста или длаке на реверу, од ове јесени биће део специјалистичких струковних студија форензике које ће први пут бити реализоване на државном универзитету у Србији.

Иако су обично, када се догоди неки злочин, све очи упрте у министра полиције, за јавност остају невидљиви читави тимови стручњака који уз помоћ заосталих трагова обично реше случај. Многи форензику повезују само са оним што гледају у америчким серијама, иако она, како смо чули од двојице декана који су „кривци” за ову новину– има знатно ширу примену.

Наиме, Сенат Универзитета у Београду прекјуче је дао „зелено светло” за заједничке студије Факултета за физичку хемију и Факултета безбедности, тако да сад предстоји разрада детаља. Како сазнајемо, конкурс ће вероватно бити расписан у септембру.

– Биће места за укупно 50 студената који ће моћи да бирају два модула – један ће бити реализован на Факултету за физичку хемију, за оне који су заинтересовани за физичко-хемијске аспекте форензике, а други на Факултету безбедности где ће доминирати правно-безбедносни аспект – објашњавају за наш лист др Шћепан Миљанић и др Владимир Цветковић, декани Факултета за физичку хемију и Факултета безбедности.

Професор Цветковић каже да, колико је њему познато, ово је први пут у историји Универзитета да два факултета, један из природних а други из друштвених наука, реализују заједнички студијски програм. Он се нада да ће се програму прикључити и друге чланице УБ, институти, Медицински факултет.

Професор Миљанић објашњава широку примену форензике у свакодневном животу:

– Типичан форензички посао је на пример ко је и зашто загадио поток, како је дошло до пожара, па је чак један део форензике и у поступку утврђивања очинства. Најкраће речено, форензика покрива све што људи раде, то је област која се бави истраживањем трагова који су заостали. Посао форензичара је дакле да по траговима испитује како се и зашто нешто догодило.

Декани на ове студије очекују дипломиране студенте природно-математичких, техничко-технолошких, медицинских, али и друштвено-хуманистичких наука, а претпостављају да ће бити велико интересовање и у региону. Диплома ће бити јединствена, али ће додатак дипломи бити другачији, односно са детаљима о томе које су тачно предмете академци слушали током студија.

Висина школарине још није утврђена.

С. Гуцијан