Подужа колона људи још од свитања мирно стоји у реду испред београдске полицијске станице. Ћаскају лагано са новостеченим познаником испред или иза себе.

Нашли су се ту, у истом реду, истим поводом. Чекају да стигну до шалтера где ће добити број да закажу предају докумената за добијање новог пасоша. Сваког јутра слика је иста – од ране зоре поједине београдске полицијске станице су „под опсадом” грађана.

Неки од њих спремају се од поноћи и стижу и пре изласка сунца како би спречили опасност да остану без драгоценог места. Полицајци ОУП Вождовац незаинтересовано пролазе поред гомиле, ишчекујући окупацију шалтера тачно у осам.

„Инвазију” ће спровести неколико десетина старијих суграђана, жене, деца и младићи, девојке, који су три, четири сата стајали „наоружани” изводима из матичних књига, уверењима о држављанству и другим „арсеналом”, у нади да ће освојити нове црвене пасоше. А кад ваде путне исправе, онда о једном чекању да заврше и добијање биометријске личне карте.

Међу ранораниоцима су и они који су прошли прву процедуру и сада долазе само да подигну нове исправе. Ако им шалтерски службеник сусрет закаже за исти дан у поподневним сатима, потребно је поново доћи у полицију и чекати у новом реду. Није извесно, при том, да ће се вишечасовно „дежурање” исплатити, јер се у многим општинама дневно јавља више људи него што је могуће захтева обрадити.

– У уторак је било осамдесетак људи, међу њима и ја. Рекли су ми да ћу бити 69. по реду па сам чекала цео дан. На крају нису стигли да ме приме – причала нам је једна суграђанка јуче око седам сати ујутру испред ОУП Стари град у Улици Мајке Јевросиме. После неуспелог покушаја, морала је поново да дође. Вероватно због кише која је сипила, испред полицијске станице друштво јој је у другом покушају правило „само” четрдесетак особа.

Неки су читали новине, неки су се занимали сопственом документацијом прелиставајући је по ко зна који пут – све зарад смањења нервозе. Ко није стигао да доручкује код куће, или је од силног чекања огладнео, јео је на лицу места.

У колони испред вождовачке полиције у рано јутро било је и оних којикоји данима покушавају да закажу бар предају докумената. Неки су повели рођаке и пријатеље са којима су се наизменично смењивали у реду. Исто тако, смењивале су се псовке и ироничне досетке.

Једна пензионерка испричала нам је своју вишедневну муку која показује да више не помаже ни вађење докумената у полицијским станицама у приградским местима – мера којој су донедавно многи суграђани прибегавали како би избегли јутарње редове.

Минулог четвртка Миленија Исаковић је дошла у ОУП Вождовац пре шест сати. „Извукла” је број 45. Остала је да чека свој ред, али није дочекала. У овој станици дневно обраде између 20 и 30 захтева. Није хтела да ризикује и сутрадан да покуша са истим бројем. Сетила се да је њена ћерка пре неколико месеци без потешкоћа извадила пасош у станици милиције у Белом потоку. Похитала је у ово подавалско насеље и стигла око пола осам. Тамо ју је чекало ново, непријатно изненађење. Компјутерски систем је пао неколико дана пре њеног доласка и решавали су само заостале захтеве.

– Полицајац у Белом потоку ми је саветовао одлазак у Сопот, али искључиво радним даном, по могућству да тамо будем пре шест. Суботом, каже, има много викендаша – испричала је ова Вождовчанка, која је ипак успела да закаже термин у матичном ОУП-у, али тек после неколико дана, када је у полицијску станицу дошла пре пет сати.

Упркос напору који је уложила, имала је среће. Да је којим случајем отишла у ОУП Савски венац, њен захтев би био решаван тек у октобру јер, како нам је речено, „тада је први слободан термин”.

Само што се нису подигле ролетне на шалтерима, напустили смо „чекаче” пожелевши им срећу.

„Отићи ћу у Лазаревац да извадим документа, ако ме ни данас не приме”, чујемо полугласну најаву средовечне госпође. „Џабе би ишла, звала сам их јуче и кажу да је и тамо стање катастрофално”, зачуо се одговор.

Осим у Лазаревцу, где такође не стижу да од осам до 19.30 часова изађу у сусрет свим заинтересованима, ништа боље није ни у Гроцкој, јер се тамо, како нам је речено, место у реду заузима од поноћи.

Према подацима са сајта Министарства унутрашњих послова, старе путне исправе важе до 31. децембра текуће године. У штампи је већ писано о томе да стране амбасаде одбијају да издају визе уколико пасош особе која путује није важећи још од три до шест месеци по повратку. То фактички значи да, упркос прописаном року, грађани који намеравају да путују на лето, пасоше морају да изваде до јуна или септембра, у зависности од дестинације.

Издавање нових путних исправа почело је 2008. и било је предвиђено да стари, плави пасоши важе до краја исте године. Због техничких неправилности приликом испоруке првих количина новог документа, предложено је продужење првобитног рока за још 365 дана. Народна скупштина Републике Србије је стога усвојила Закон о измени Закона о путним исправама, којим је рок важења пасоша издатих на старом обрасцу продужен.