Meni

Друштво

Од вишка глава (не) боли

У Србији има људи чије медијско власништво превазилази оквире које намеравамо законом да пропишемо као границу, каже др Раде Вељановски, шеф тима за припрему антимонополског прописа

(Јован Прокопљевић)

Када је недавно власник РТВ „Пинк” Жељко Митровић добио сагласност од Републичке радиодифузне агенција да купи и 4,95 одсто капитала ТВ „Авала”, у јавности се поставило питање да ли је у овом случају реч о недозвољеној медијској концентрацији. Митровић, „Пинк” и „Авала” су то демантовали, а РРА је закључио да нема говора о евентуалном монополу „будући да није премашен проценат од пет одсто власништва”, колико по Закону о радиодифузији власник станице са националном фреквенцијом може да поседује у другој станици са националном дозволом. Да ли ће граница допуштеног иметка и убудуће остати иста или ће бити нижа, одредиће закон о недозвољеном обједињавању и јавности власништва јавних гласила како гласи званичан назив новог антимонополског прописа.

– Има индиција да у Србији постоје људи чије медијско власништво већ превазилази оквире које намеравамо законом да пропишемо као границу. То и јесте основни проблем – најпре се дозволи да у одређеној области буду премашени оквири, а тек потом се доносе закони који то треба да регулишу и сведу на праву меру. Бојим се да ће тако бити и овде и да ћемо имати доста проблема у примени оваквог закона– објашњава др Раде Вељановски, професор на београдском Факултету политичких наука и шеф групе која је припремила текст.

Иако није желео да прецизира на кога се односе сумње о недозвољеној медијској концентрацији, Вељановски не искључује могућност да медијски тајкуни у међувремену и увећају свој капитал с обзиром на то да нам тек предстоје избори, па формирање скупштине и владе, па ће протећи доста времена док закони не буду усвојени.

И Драган Јањић, помоћник министра културе за сферу медија, примећује да већ „постоје корпорације које у разним медијима поседују власништво у врло високом проценту”, али закон тек треба да обезбеди инструменте који ће потврдити да ли су такве сумње тачне или не.

– Овај закон ће се позабавити транспарентношћу власништва у медијима и одредити шта је дозвољена медијска концентрација. Важиће и за штампане и за електронске медије – истиче Драган Јањић.

Иако не жели да открива конкретна решења док текст не прође процедуру у Министарству, један од познатих детаља јесте да власници РТВ станица са националним покривањем убудуће не би требало да имају неки додатни посед у медијској сфери.

Које су то границе преко којих власништво постаје монопол?

– Један од предлога јесте да, ако неко има радио и телевизију са националним покривањем или поседује радио и ТВ станицу које покривају Војводину, не би смео да има ништа више од медија. Идеја је и да тираж од 300.000 примерака новина буде једна од граница. Могуће су и разне комбинације, па је предвиђена и могућност да власник електронског медија на локалном нивоу може да има још једну или две такве станице. У припреми закона придржавали смо се европског искуства и принципа у овој области, али смо били за нијансу мање рестриктивни него што је то случај у државама нашег окружења и земљама транзиције, где је законодавство строже – каже др Раде Вељановски.

Он објашњава да је суштина у томе да пре свега буде заштићен јавни интерес и да „у информисању не постоји ничији монопол, ни државе, ни приватника”.

Ко ће бити надлежан да утврђује да ли постоји недозвољена концентрација медијског власништва?

– То би требало да буде у надлежности Министарства културе, с тим да се надлежност Републичке радиодифузне агенције за електронске медије неће битније променити. Важно је да на једном месту буду акумулирани подаци на основу којих се реагује у таквим случајевима. Иако је идеалан образац тешко наћи, трудили смо се да предложимо механизме којима ће се прецизно утврђивати обим власништва – објашњава Вељановски.

Марија Петрић
објављено: 24/03/2008

Последњи коментари

Dragan Stankovic | 24/03/2008 11:47

Kada vec Miskovic moze imati monopol u sektoru maloprodaje odnosno samoposluga, sto ne bi i Mitrovicev Pink mogao nekontrolisano da se siri u TV sektoru.

Stav RRA je jastan - treba suzbiti svaku konkurenciju i ne dozvoliti mrski strancima (citaj nemacki RTL) da udju na nase trziste i ponude nesto kvalitetnije osim sunda koji caruje na srpskom TV nebu.

Милинко Обрадовић | 24/03/2008 17:43

Човек који уништи српску културу а они га све више награђују.Па његов пинк је упропасти омладину.Пропагира разне шундове и изопачености и доводи свакојаке домаће и стране људе без морала и људског достојанства.А што је и најгоре чак им се и гади српско писмо и језик па искључиво користе латиницу а својим емисијама дају углавном стране називе.Због таквих заслуга држава их је наградила НАЦИОНАЛНОМ ФРЕКВЕНЦИЈОМ.А сада треба да му се дозволи да и остале стави под своју контролу.А држава је захваљујући Динкићу из политичких разлога затворила најбољу српску телевизију после РТС тв Браћу Карић.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније